SPASILAČKU akciju “pozlaćivanja” Zlatibora mladim zlatnim borovima volonteri udruženja “Diskaver Serbija” (Discover Serbia) počeli su u poslednji čas, jer su u celoj našoj državi ostala samo četiri stabla plemenitog drveta po kome je cela jedna planina dobila ime!

ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

foto: Discover Serbia

Tim istinskih ljubitelja prirode prošlog vikenda počeo je sađenje prvih sadnica belog bora čije će iglice posle kalemljenja postati – zlatnožute.

– U Srbiji postoje još samo četiri zlatna bora i zbog toga je svaka plemka, grančica koju uzimamo za kalem, prava dragocenost. Postupak se mora obavljati veoma pažljivo da ni na koji način ne ugrozimo poslednje zlatne borove, a sa druge strane moramo da stvorimo optimalne uslove da kalemi uspeju. Pripremili smo 800 sadnica belog bora za podloge, a prvih 200 ćemo kalemiti od marta. Naša akcija ne podrazumeva samo brigu o mladicama drveća, već i o podmlatku Zlatiboraca: deo sadnica zlatnog bora biće ponuđen na prodaju, a sakupljeni novac će se iskoristiti za izgradnju infrastrukture za zlatiborske mališane – kaže šumarski inženjer Vladimir Pavlović, osnivač i predsednik Udruženja “Diskaver Serbija”.

foto: Discover Serbia

Inženjer Vladimir Pavlović na Zlatiboru

Prirodnjaci kažu da je njihov prvenstveni cilj spasavanje i obnova populacije zlatnog bora, ali, dugoročno posmatrano, ovaj poduhvat je i veliki eksperiment čiji će se rezultati videti za dvadesetak godina. Tada će sa već odraslog drveća početi da padaju šišarke sa semenom i saznaće se da li će iz njih, bez kalemljenja, nići mladice zlatnog bora.

foto: mreža Iks

Zlatni bor

– Veoma je važno sačuvati ove retke pojave kako zbog biodiverziteta tako i zbog činjenice da se kasnije mogu iskoristi na način koji sada nije poznat. Zlatni bor obično ima oko 50 do 60 odsto zlatnih četina, koje su u stvari retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. S obzirom na to da se radi o somatskoj promeni, zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se proizvode sadnice iz semena potomstvo će dati normalnu, zelenu, boju četina, zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje: sadnice su belog bora, a plemke su grančice zlatnog bora koji smo našli na terenu – kaže prof. dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

foto: Discover Serbia

Prva sadnica

Vladimir Pavlović dodaje da je Udruženje “Diskaver Serbija” nastalo 2015. okupljanjem istinskih ljubitelja prirode, među kojima je bilo više od 40 inženjera šumarstva i ekologije, ali i 10 doktora nauka.

– To nisu “teoretičari” koji vole prirodu samo na fotografijama, već istinski ljubitelji prirode i prirodnjaci sa ogromnim terenskim iskustvom. I sam sam pre osnivanja Udruženja proveo 15 godina radeći u “kancelariji” na terenu, gde su gumene čizme obavezan deo dres-koda, a fotelja je sedište terenca “lada niva”. Mi radimo na terenima kojima ne gazduju preduzeća i institucije koje su obavezne da obavljaju sadnju i za to dobijaju sredstva. Naš cilj je da čuvamo prirodna bogatstva Srbije, da pošumljavamo i oplemenjujemo predele o kojima niko nema formalnu obavezu da brine. To radimo sa volonterima koji žele da uživaju u prirodi na istinski način – kaže Pavlović.

foto: Discover Serbia

 

Udruženje “Diskaver Serbija” je samo ove godine organizovalo 70 ekoloških akcija širom Srbije, ali njegovi članovi kažu da su im najdraže one na Zlatiboru.

– Najdraže nam je kada volonteri otkriju da je Zlatibor i dalje naša najlepša planina, mnogo veća od prostora grada koji na njoj nikao tokom poslednjih desetak godina. Na frazu da je gradnja hiljada apartmana ugrozila planinu uvek odgovaram pitanjem: šta bi bilo da umesto apartmana imamo hiljade vikendica? Tek tada od planine ništa ne bi ostalo. Zlatibor je srećom i dalje veliki, nedirnut i prelep za one koji žele da ga otkriju – kaže Pavlović.

foto: Discover Serbia

Volonteri u akciji

OZELENjAVAJU SRBIJU

VOLONTERI organizacije “Diskaver Serbija” su u aprilu 2022, na Zlatiboru, za samo dva dana posadili 10.000 stabala crnog bora. Ove godine su u Petrovčiću zasadili još 2.024 nova stabla, na planini Jeljen kraj Čačka još 3.000 sadnica gorskog javora i crnog bora, kao 6.000 sadnica smrče na Staroj planini. Više puta čistili su Lim i njegove obale, veštačko jezero Međuvršje i mnoge druge vodotokove Srbije.