TRUDNICA iz Kosovskopomoravskog okruga do 2015. godine, pored uobičajenih strahova koji se dešavaju dok se čeka najradosniji događaj, suočavale su se i sa strahovima da li će stići do Kosovske Mitrovice ili Vranja, najbližih porodilišta, pre nego što beba dođe na svet.

СВАКА БЕБА ЈЕ БОГАТСТВО, СВАКИ СПАСЕН ЖИВОТ БЛАГОСЛОВ: Једино сеоско породилиште у Европи, у Пасјану, уноси радост у животе наших суграђана

Foto: J.S.

Onda je u Pasjanu otvoreno porodilište u okviru zdravstvene ustanove, kažu jedino seosko porodilište u Evropi. Ipak, lokacija je najmanje bitna jer je za skoro deceniju ovde na svet došlo 1.200 beba.

Ono što nije baš radostan događaj, ali je sastavni deo života, jeste i podatak o brojnim operacijama i intervencijama koje su ženama, i Srpkinjama i Albankama spasile život.

– Hiljaditoj bebi rođenoj ovde, ime Lazar dao je predsednik Aleksandar Vučić koji je i otvorio ovo porodilište, svestan da je važno da, uprkos uslovima, žene dobiju najbolju negu. Ponosni smo na naše rezultate, jer ta deca rastu na teritoriji Kosova i Metohije, baš gde su se i rodili – kaže za “Novosti” jedan od inicijatora ideje otvaranja porodilišta, dr Zoran Perić, doskorašnji direktor Zdravstvenog centra.

On kaže da rađanje dece garantuje opstanak srpskog naroda na ovom području i da se zaposleni trude da se stalno usavršavaju i pruže vrhunsku negu porodiljama i trudnicama.

Dr Zoran Perić / Foto D. Zečević

 

Dr Violeta Trajković, koja je od pre par meseci na čelu ove zdravstvene ustanove, kaže da se od misije unapređenja zdravstvene nege za najosetljivije kategorije stanovništva neće odustati.

– Naše pacijentkinje u Pasjanu su najčešće porodilje iz Kosovskog Pomoravlja, u poslednje vreme dolaze i iz Sirinićke župe, a ima slučajeva kada dolaze i iz recimo Preševa. Kada se kaže seosko porodilište obično se misli na neko neuslovno mesto, što apsolutno nije tačno. Zahvaljujući dobroj opremljenosti mi možemo da se pohvalimo da imamo jedno od najlepših porodilišta u centralnoj Srbiji – kaže dr Trajković.

Foto: J.S.

Problem koji se u početku javio – nedostatak stručnog kadra – prevaziđen je vremenom, tako da u ovom trenutku radi troje zaposlenik lekara, a tri su povremeno angažovana. Jedan od njih je najpoznatiji penzioner, dr Slavko Krstić. On je, posle 40 godina staža u bolnici u Leskovcu, nastavio da porađa i operiše žene na Kosovu i Metohiji jer, kako kaže za “Novosti”, „privatna praksa nije nešto gde je video sebe“.

Bolnici u Pasjanu darovao je i knjigu, tačnije monografiju, u kojoj je zabeleženo kako je ova zdravstvena ustanova od nastajanja do danas opstala u skoro nemogućim uslovima.

Njegovo požrtvovanje je prepoznato, pa je dr Krstić dobio Sretenjski orden.

Foto: J.S.

– Na sreću, pored dr Krstića imamo još trojicu lekara koji dolaze i pomažu svojim znanjem, ali ono na šta smo posebno ponosni jeste unapređenje primarne zaštite, naročito u ruralnim područjima. Pored porođaja radimo ginekološke operacije, histerektomije, polipektomije, miomektomije, operacije inkontinencije, plastike, to radi naš stručni tim ginekologa u saradnji sa anesteziološkim timom. Odnedavno jednom nedeljno obavljaju se ginekološki pregledi u planinskom selu Bostane, u Ranilugu će biti jednom nedeljno ginekolog, tako da će tamo kompletno da se prati trudnoća od samog začeća do porođaja – kaže dr Trajković.

Ove godine rođeno je oko 120 beba, što je i neki godišnji prosek. Dr Violeta Trajković kaže da je porodilište jedino mesto u bolnici gde ljudi dolaze zdravi i gde nastaje život, pa zbog toga stalno rade na unapređenju rada.