Skupštinski odbor za obrazovanje usvojio je juče dopune Zakona o visokom obrazovanju o kojima će parlament raspravljati na nekoj od narednih sednica, a koje predviđaju dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
arhiva
Izmene ovog propisa prethodno je usvojila Vlada Srbije. Prosvetne vlasti poručuju da je cilj ovakve odluke uvođenje zdrave konkurencije u visoko obrazovanje, ali i obezbeđivanje dostupnosti stranih fakulteta našim studentima kako oni ne bi išli u druge države na školovanje i tamo ostajali.
Istovremeno, predstavnici državnih i privatnih univerziteta u Srbiji, ali i Srspka akdemija nauka i umetnosti smatraju da će ovo urušiti naše visoko obrazovanje i da će domaći fakulteti biti diskiminisani.
Da će Srbija dobiti univerzitete iz inostranstva najavio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je naveo da su pregovori o tome uveliko odmakli.
– Zašto bi naši ljudi išli u Italiju, Švajcarsku ili u Veliku Britaniju ako deo tih univerziteta i njihova odeljenja možemo da dovedemo ili da napravimo njihove kampuse u Srbiji – rekao je Vučić. – Cilj je da ljude sačuvamo ovde. Troškovi bi svakako bili mnogo niži, a roditeljima lakše da im priušte dobro školovanje. To će dodatno da podstakne konkurenciju kod srpskih privatnih, ali i državnih univerziteta, koji moraju da budu mnogo bolji ako hoće da imaju studente.
Dolaze tehnički, ekonomski….
Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje prof. Marko Atlagić rekao je za naš list da će u Srbiju doći oni fakulteti za koje vlada najveće interesovanje.
– To su tehnički fakulteti, ekonomija i mediciski fakulteti – kaže Atlagić. – Najviše će ih biti iz Italije, Austrije i Nemačke, jer u te države ide najviše naših akademaca da se eškoluju.
Tako će Srbija, ako je suditi po izjavi predsednika Skupštine Ane Brnabić, već tokom naredne godine imati potpisane prve ugovore sa univerzitetima u Italiji kao što su Luis i Bokoni. Brnabićeva je tokom nedavne posete Italiji navela da je imala dobre sastanke sa predstavnicima Luis univerziteta i da je cilj da Srbija postane obrazovni centar Balkana, gde bi se školovao veliki broj studenta iz regiona.
Međutim, najava dolaska stranih univerziteta izazavala je veliko nezadovoljstvo i zabrinutost u akademskoj zajednici. Univerzitet u Beogradu pozvao je na povlačenje ovog zakona, a oglasio se i Odbor za obrazovanje SANU sa istim zahtevom.
Rektor Univerziteta u Beogradu profesor dr Vladan Đokić objasnio je u otvorenom pismu zašto je akademska zajednica protiv predloga o stranim univerzitetima:
– Daje se mogućnost inostranoj visokoškolskoj ustanovi da izvodi studijske programe na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete, iz čega proizilazi da će ona poslovati na teritoriji Srbije bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije, što je krajnje opasno i diskriminišuće prema domaćim univerzitetima – naveo je prof. Đokić. – Takođe, u situaciji kada se radi na novom modelu finansiranja u visokom obrazovanju, odredba po kojoj bi se inostrana visokoškolska ustanova finansirala iz sredstava budžeta dovodi u pitanje dosadašnje napore preduzete u tom smislu.
Diplome ne bi važile u Srbiji
U Odboru za obrazovanje SANU navode i da naši državljani koji bi studirali na stranim programima u Srbiji ne bi dobijali diplomu koja bi bila važeća u našoj zemlji, što obesmišljava finansiranje tih studenata iz javnih sredstava.
Profesor Branko Kovačević ovo slikovito komentariše:
– To je kao da igram za Crvenu zvezdu, a finansiram Partizan
Odbor za obrazovanje SANU uputio je dopis Vladi i Ministarstvu prosvete u kojem se navodi da bi usvajanjem predloženih izmena bio ugrožen postojeći kvalitet visokog obrazovanja. Kako navode akademici, ovako velika promena ne bi trebalo da bude uvedena bez široke javne rasprave, kako se upravo čini.
I za akademike je, kao i za Univerzitet problem u tome što se predloženim izmenama urušava postojeći sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju, jer inostrani fakulteti neće imati obavezu da akredituju svoje programe prema standardima i procedurama koji važe u Srbiji. Dozvolu za rad steći će na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete koje, kako tvrde akademici, nema kapacitete da proverava kvalitet studijskih programa. Takođe, dele brigu akademika zajednice i oko toga što će strani programi biti finansirani iz srpskog budžeta.
Istovremeno, prosvetne vlasti poručuju da nije reč o diskriminaciji domaćih univerziteta, već o zdravoj konkurenciji.
– Naši studenti odlaze u Milano, Rim, Minhen i druge gradove u inostranstvu, često ostanu tamo kada završe – kaže ministar Slavica Đukić Dejanović. – Izuzev toga što oni imaju lokaciju u Srbiji, ne ulaze u naš sistem, ne dajemo im ništa više, dajemo mogućnost našim mladim ljudima da doktorske, master ili osnovne studije završavaju kod njih, a u svojoj zemlji.
Međutim, Branko Kovačević, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu i nekadaši rektor kaže da novac treba uložiti u domaće školstvo.
– Srbija je vrlo malo tržište, imamo 230.000 studenata, od toga 100.000 na Univerzitetu u Beogradu, oko 50.000 do 60.000 na Univerzitetu u Novom Sadu, a od 70.000 do 80.000 na svim ostalim univerzitetima u Srbiji. Ako hoćete da uložite, uložite u domaće školstvo – poručuje Kovačević. – Zašto nemate strane univerzitete u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj i drugim zemljama zapadne Evrope? Zato što u tim zemljama država vodi računa o svom školstvu i finansira ga. Školstvo nije besplatno, ono je skupo, ali studenti od države dobijaju stipendije, oni su na budžetu. Država treba da uloži da bude što više budžetskih studenata, jer je ovo siromašna zemlja.
Kovačević još navodi da država domaćem školstvu duguje silne pare, neće da plati materijalne troškove, a neki univerziteti dobijaju 10 odsto, neki 18, neki samo dva odsto potrebne sume.
– Država neće da donese zakon o finasiranju visokog školstva, jer kad donese onda ima obavezu i da to sprovede, a dovođenjem stranih univerziteta država uništava državno školstvo, a odgovorna je za njega. Tako se ne radi nigde u Evropi – navodi Kovačević.