KO JE OSLOBODIO KRUŠEVAC 14. OKTOBRA 1944. I ŠTA SE DESILO KADA SU KOMUNISTI UŠLI U GRAD?
Neposredno pred početak odlučujućih borbi za oslobođenje Kruševca u Drugom svetskom ratu komandant rasinsko-topličkog korpusa jugoslovenske vojske u otadžbini, pukovnik Dragutin Keserović je pozvao krajskomandanta Knija i komandanta divizije ,,Princ Eugen“ na predaju.
Nakon što Nemci nisu pristali na predaju, a dok su Sovjeti već uveliko nameštali tešku artiljeriju kako bi ih bombardovali, Keserović traži dozvolu od sovjetskog komandanta da sa četnicima udari Nemce i uđe u grad kako od te artiljerije ne bi stradalo i stanovništvo. Sovjeti prihvataju da JVuO izvrši odlučujući napad na Nemce u gradu.
Keserović je sa svojim četnicima napao Nemce u Kruševcu i nakon tri sata borbe u samom gradu Kruševac je oslobođen.
Tako su 14. oktobra, oko 10 sati ujutru snage Rasinsko- topličkog korpusa JVuO oslobodile Kruševac.
Međutim, ovde nije kraj.
Nakon pola sata od oslobođenja, u grad ulazi i sovjetski komandant. Istog dana oko 16 sati ulaze i partizani. Odmah počinju sa hapšenjima. Redom su privedeni simpatizera JVO, ljudi odani kralju i otadžbini, ugledni, napredni domaćina pa i pripadnici Rasinsko-toličkog korpusa, oni isti koji su oslobodili grad.
Nakon oslobođenja, dakle, došlo je do porobljavanja i stravičnih zločina.
Pohapšeni, poniženi, odvedeni su na Bagdalu, brdo iznad Kruševca, neki kod Garskog potoka, neki na brdo Samar. Svi su po kratkom postupku streljani. Ubijeno je na hiljade ljudi iz Kruševca i okoline. Ostalo je poznato takozvano ,,Madžino pasje groblje“ na kome su ležali mrtvi ljudi, rodoljubi verni svome narodu, naši dedovi i pradedovi.
Pobili su ih komunisti kao pse.
ZAŠTO?
Jasno je, da bi predstavili sebe kao pobednike i oslobodioce. Radi zatiranja tragova, zatvaranja usta i zastrašivanja. Radi preuzimanja vlasti i stavljanja do znanja da će svako ko iole drugačije misli da završi u nekoj od grobnica.
Kruševac već decenijama proslavlja 14. oktobar. Slavi se dan smrti rodoljuba i oslobodilaca. Slavi se dolazak na vlast porobljivača i ubica. Jedna od najvećih fabrika u Kruševcu se zvala 14. oktobar. Sa ponosom smo izgovarali taj datum a tako malo znali šta se zapravo dogodilo.
Danas se svi istaknuti istoričari slažu o dugo prećutkivanoj istini da su JVuO i pukovnik Keserović oslobodili Kruševac. Da su vojnici JVuO pod njegovom komandom izvršili odlučujući napad na Nemce i da su zajedno sa saveznicima najzaslužniji za njegovo oslobađanje. Danas je jasno da smo decenijama verovali lažima da su komunisti oslobodili grad pod Bagdalom. Tom istom Bagdalom na kojoj i sada leže kosti njenih oslobodilaca.
Na sreću, postoje fotografije iz tog vremena koje nedvosmisleno svedoče o istorijskoj istini. Na njima se vide pukovnik Keserović i pripadnici JVO kako ulaze u grad i dočekuje ih razdragan narod. Kako sa saveznicima stoje pred spomenikom kosovskih junaka u centru grada, kako pozdravljaju prisutne sa balkona hotela Evropa. Komunista na ovim slikama nema. Došli su posle sa sramnim ciljevima.
Nameće se zaključak da partizanima i komunistima nije bio bitan narod, nije bio bitan napredak, nije bila bitna Srbija. Svako ko misli dobro narodu i državi ne ubija njenu srž, ugledne, radne i vredne domaćine. Zanimala ih je vlast, pokoravanje i porobljavanje Srba. Zaplašivanje i bespogovorno savijanje glave.
U ime žrtava komunusta, u ime stradalnika sa Bagdale, dignimo glavu!
Pokoj duši stradalnicuma. Hvala oslobodiocima, pripadnicima rasinsko-toličkog korpusa JVO.
Autor: Nevena Tatić Karajović
