KAD god pomislimo da smo već sve videli, “zed” generacija nas iznova iznenadi – sipali su hemikalije u oči, da promene boju, gušili se takmičeći se da što duže ne udahnu vazduh i tako “poberu” najviše lajkova na “Tik-toku”, ginuli na vagonima od strujnog udara dok su pravili selfije…
Novosti
U januaru je dečak nastradao dok je učestvovao u jezivom Blackout izazovu gušenja kaišem dok se ne padne u nesvest… Sad, valjda, od duge dosade, opet na “Tik-toku”, šire snimke kukastih krstova, nacističkog žiga koji je urezan na smrtovnice najmanje 55 miliona ljudi stradalih u Drugom svetskom ratu od Hitlerove ideologije i nemačke čizme.
Nisu ta deca neonacisti zato što objavljuju “svastike” u virtuelnom prostoru, jer koliko god da se svet ubrzao, teško je poverovati da zlo može tako brzo da naraste – u detetu. Ne mogu deca biti kriva. Mi smo. Možda ih nismo dovoljno voleli i vaspitavali. Još manje smo ih, izgleda, učili istoriji, valjda i zato što smo se i nje odricali, da bi svet počinjao “baš od nas”. Ne znaju oni za dečji logor Jastrebarsko u NDH, verovatno ni kako su Nemci njihove vršnjake pre 83 godine izveli iz baraka i streljali u Šumaricama. Te, iako neobimne lekcije u školskom gradivu, nisu savladali.
Ko god da je pogrešio i ostavio mlade bez svesti o tome koliko je nacizam bio mračan i strašan, platforme bi morale da imaju bolju trijažu sadržaja, pogotovo “Tik-tok”, kao mreža sa najviše korisnika od 13 do 25 godina. Jasno nam je da je svakoj platformi cilj da ima što više korisnika, objava, lajkova. Od toga žive, ali ne može baš sve biti dozvoljeno.
Ako algoritam slike dece, živih leševa iz Jasenovca prepoznaje kao pornografiju, zbog čega su i “Novosti” bile sankcionisane, a umetničke aktove kao nedozvoljenu golotinju, dok se na istim tim platformama šire nacistički simboli i pozdravi “Zig hajl”, onda taj kompajler, u eri veštačke inteligencije i nije baš mnogo inteligentan. Ili, sve nadzire neki “veliki brat” koji namerno žmuri i propušta neprimerene i opasne sadržaje sa idejom da će ono što je prisutno u virtuelnom svetu, i u ovom našem, običnom, realnom postati društveno prihvatljivo.
Preporučujemo
