DANAS JE VELIKI PRAZNIK: Ovaj svetac jednu stvar nikako ne oprašta

SRPSKA pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Svetom Jevstatiju ili Evstatiju, zaštitniku lovaca.

Trećeg oktobra se obeležava dan posvećen Svetom Jevstatiju ili Evstatiju, zaštitniku lovaca, šume i gore.

U životopisu Sv. Jevstatija nalazimo da se u mladosti zvao Plakida, i da je živeo od 70. do 120. godine posle Hristovog rođenja, u Rimu.

Bio je strastveni lovac i vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana. Legenda kaže da, polazeći jednom u lov na hrišćanski praznik Veliki petak, naiđe u šumi na jelena. Božjom pomisli pojavi se svetao krst među rogovima jelena i dođe mu glas Gospodnji pozivom da ode svešteniku hrišćanskom i da se pokrsti.

Plakida pojavom posluša, ode i pokrsti se, zajedno sa ženom i dva sina. Na krštenju dobi ime Jevstatije. Nakon toga vrati se ponovo u šumu na isto mesto gde mu se pojavio jelen i kleknuvši zablagodari Bogu što ga je priveo Hristovoj istini. U taj čas ponovo je čuo tajanstven glas koji mu predreče njegovo stradanje. Odmah zatim Jevstatije tajno napusti Rim sa svojom porodicom i premesti se u Egipat, gde je proveo prerušen u zatišju, petnaest godina.

Međutim pred kraj vladavine cara Trajana, napadoše Varvari Rimsko carstvo i car pošalje dva oficira po čitavoj državi da potraže vojskovođu Plakida. Božijom pomoći ga pronađe u Egiptu i dovede u Rim.

U međuvremenu car Trajan je umro, a na presto carstva je došao Andrijan. Kada pozva car vojvodu Plakidu da prinese žrtvu, on reče da je hrišćanin i car ga odmah stavi na muke i kad mu zveri ne učiniše ništa, car ga zajedno sa ženom i sinovima baci u telo usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadiše njegovo telo mrtvo, a od žara nepovređeno i sahraniše ga.

Već u trećem veku po Hristovom rođenju, lovci hrišćanski počeli su slaviti Sv. Evstatija, kao velikomučenika i zaštitnika lova po svim oblastima Rimskog carstva i tako do dana današnjeg.

Veruje se da sutra treba pročitati molitvu za koju su veruje da će oterati nesreću i doneti samo sreću.

Tropar (glas 4)

Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome, koji život daje, kaže jedna hrišćanska beseda. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja. Evo dva slučaja prevelike nevolje, u kojima bi malodušni izvršili samoubistvo, a u kojima su se sveti Božji ljudi pokazali junaci.

Sv. Evstatije jednoga dana nađe se u ovakvom položaju: na jednoj obali reke beše ostavio jednoga sina, dok je drugoga preneo na drugu obalu i vratio se da i onoga sina prenese. Došavši do sredine reke on pogleda na jednu obalu i vide kako lav uhvati jednoga sina njegovog i odnese; pogleda na drugu obalu i vide kako vuk zgrabi drugog njegovog sina i odnese. Malodušan bi se u takvom slučaju zagnjurio u vodu i učinio kraj svome životu. Evstatije, ispunjen tugom, ne izvrši samoubistvo nego s nadom na Boga prožive 15 godina kao najamnik. I dočeka ovaj strpljivi čovek da vidi opet svoja dva sina.

Veruje se i da se sutra valja prošetati po šumama i livadama, ili parkovima u njegovu čast jer će tako svakoga pratiti dobra, “lovačka” sreća.