U SOLUNU, na Zejtinliku, danas će biti postavljena i otkrivena spomen-bista deda Đorđa Mihailovića (1928-2023), čuvara Srpskog vojničkog groblja, koji je decenijama brinuo o grobovima naših junaka iz Prvog svetskog rata. Događaj koji organizuje Zajednica veterana Srbije, okupiće oko 120 boraca, ratne vojne invalide, porodice palih boraca i njihove potomke, koji će kako je najavljeno ovom prilikom razviti srpsku zastavu dugu 100 metara. U državnoj delegaciji biće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.
Foto: I. Marinković
Bista, koja će biti postavljena u blizini večne kuće deda Đorđa, dar je Livnice “Jeremić” iz Vrčina, a uradio ju je akademski vajar Ljubomir Lacković.
– Ovo je veoma značajan događaj i ima duboku simboliku, jer nas podseća na hrabrost i žrtvu naših predaka – kaže Marko Martinović, predsednik Zajednice veterana Srbije. – Postavljanje i otkrivanje spomen-biste deda Đorđa na mestu sa velikim istorijskim značajem je snažna poruka budućim generacijama o važnosti jedinstva i poštovanja prema žrtvama čije je grobove deda Đorđe godinama ponosno čuvao. On nije samo figura iz prošlosti, već je i živa inspiracija za sve nas koji danas nastavljamo da čuvamo vrednosti koje su naši preci branili.
Privatna arhiva
Živa veza među generacijama
ŽELELI smo da doprinesemo očuvanju sećanja na deda Đorđa. On je simbol hrabrosti, posvećenosti i ljubavi prema otadžbini i verujemo da je postavljanje njegove biste na Zejtinliku primer kako sećanje na heroje može i treba da se čuva. Mihailović nije bio samo čuvar groblja, već živa veza između prošlosti i sadašnjosti, most između generacija. Njegova životna priča govori o ljubavi, poštovanju i posvećenosti prema onima koji su dali svoje živote za slobodu – rekao nam je Slobodan Jeremić, iz Livnice “Jeremić”.
Deda Đorđe je treća generacija Mihailovića koja je u Solunu bdila nad našim palim borcima. Više od pola veka dočekivao je i ispraćao potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu i čuvao seni oko 8.000 srpskih stradalnika. Dobio je Orden srpske zastave drugog stepena, Orden Svetog Save prvog stepena i nagradu Majka Srbija, kao i srpsko državljanstvo što mu je bila najveća želja.
– Njegova smirenost i mirnoća daju neki mir, mir u svetu – izjavio je vajar Lacković. – Zejtinlik je miran kad je on tamo. Žao mi je što je on poslednji Mihailović čuvar i što nema muškog naslednika da može da nastavi da čuva groblje. Ipak, bronzani deda Đorđe nastaviće da bdi nad večno usnulim borcima. Njegova skromnost, mudrost i beskrajna ljubav prema tom mestu duboko su me dirnuli. Zato je rad na njegovoj bisti za mene bio i izazov i emotivna obaveza.
Privatna arhiva
Šajkača i ja – zauvek
MIHAILOVIĆ je po sopstvenoj želji sahranjen u srpskoj uniformi, u grobnici gde počivaju njegovi otac i deda, pokraj junaka čije su večne kuće čuvali.
– Bez šajkače iz kuće nikada nisam izašao. Ona je simbol srpskog seljaka-vojnika u balkanskim i u Velikom ratu, kada su Srbi ispisali najsvetlije stranice naše istorije. Niko mi nikad nije prigovorio zašto je nosim. I supruzi Svetlani sam rekao: “Šajkača i ja, zauvek. Kad pođem ja, i ona će sa mnom”, govorio je deda Đorđe za “Novosti”.
Na leđima deda Đorđa, Lacković je uradio reljef Zejtinlika na kome dominira lik arhanđela Mihaila.
Foto: I. Marinković
– Hteo sam da spojim arhitekturu Zejtinlika, gde se nalazi i mozaik arhanđelu Mihailu, sa deda Đorđem – ističe Lacković. – Malo sam se pomučio, ali sam zadovoljan svojim delom.
Deda Đorđe je rođen deceniju po okončanju Velikog rata, u Solunu. Ulogu ponosnog čuvara preuzeo je od oca 1961. Celog života dolazio je svakodnevno na Zejtinlik, tu je spavao, tu je praktično živeo. Čuvanje vojničkog groblja za njega nije bilo samo fizički posao već i, kako je govorio, moralna i duhovna obaveza. Verovao je da je njegova dužnost da obezbedi da se žrtva srpskog vojnika nikad ne zaboravi.
Preporučujemo