DA trenutak dolaska slobode i oslobađanja zemlje od okupatora može da se uveliča neobičnim i pomalo smelim gestom, pokazale su svilajnačke devojke u Velikom ratu. O tome svedoči izložba “Zajednička nit – francusko-resavsko prijateljstvo”, autora Olivere Mijailović, otvorena u Centru za kulturu Svilajnac, povodom bratimljenja ove i opštine Dransi u Francuskoj.
Foto: Resavska biblioteka
Bila je Petkovica, 27. oktobra 1918. Na čelu kolone srpskih i francuskih trupa, na visokom konju, okićenom peškirima, u grad na resavi je ušao francuski general Ogist Šarl Tranije (1862-1931). Pomalo smelo iz mase koja se tiskala kod mosta “Kitina ćuprija” da bi dočekala oslobodioce Svilajnca, generalu je prišla grupa devojaka i poklonila mu zastavu zahvalnosti, onu koju su tajno vezle nekoliko prethodnih noći. General je prihvatio zastavu, poljubio ju je, onda se uspravio u sedlu i komandovao: “Pozdrav zastavi!” Cela kolona srpskih i francuskih ratnika, u stavu mirno, pozdravljala je ovu zastavu.
– Zastavu zahvalnosti “Oslobodiocima srpstva” 1918. godine i danas čuvaju potomci generala Tranijea – priča za “Novosti autor izložbe Olivera Mijailović, viši diplomirani bibliotekar Zavičajnog odeljenja Resavske biblioteke. – Zastava je izvezena na tkanom srpskom platnu, gajtanastim zlatnim koncem i oivičena je resama. Centralni deo čine našivene aplikacije u bojama zastava svih savezničkih zemalja koje su učestvovale u Velikom ratu. Osim toga, na zastavi je izvezeno “oslobodiocima srpstva”, a pri dnu “Svilajnac, 1918. Resavke”.
Foto: Privatna arhiva
Vezle su je, kaže naša sagovornica, sestre Danica i Jelena Savić, Mileva Todorović Maričić, Vida Marković, sestre Radosavljević, Anka Beljanski Isaković, Vida Gajić, sestre Maja i Jela Draškoci, Milica Marković.
– One su izdale i proglas u kome se, pored ostalog, navodi: “Kada Elzas oslobodite i u vašu milu otadžbinu dođete, u Pariz zastavu razvijte, pa je na vidno mesto stavite. Pa neka vekovima tamo boravi kao zalog naše ljubavi, a da srpstvo Francusku nikada neće da zaboravi i u vek za nju molićemo se Bogu za njene žrtve i našu slobodu” – dodaje Mijailovićeva.
Zanimljivo je, kako objašnjava naša sagovornica, da su uoči Prvog svetskog rata imućni Svilajnčani slali svoju decu na školovanje u Francusku, kao i da su se mnogi Svilajnčani školovali van Srbije, i da su svi odlično govorili francuski i nemački. Vredne članice Društva “Svete Jele” koje su izvezle zastavu, tako su se generalu Tranijeu obratile na francuskom.
Jedan od eksponata ove zanimljive izložbe je i replika Tekeriškog peškira, za koga slobodno može da se kaže da je svedok časti i morala srpskog vojnika Mileta Milutinovića. On je bio ranjen u krvavim borbama na Ceru i nekako je uspeo da stigne do kuće Tihomira Stevanovića. Iz sanduka sa devojačkom spremom Perside Perse Spajić iz Tekeriša uzeo je dva peškira spremljena za miraz da bi previo teške rane. Na jednom peškiru je bilo izvezeno: “Persa Spajića đevojka”, a na drugom “Dobro jutro, dobri domaćine, sretan ti praznik”.
DNEVNIK O SUROVOSTI BUGARA
MEĐU eksponatima su i ratna sablja Nikole K. Kostića, rodom iz Kušiljeva, učitelja i upravitelja škole u Crkvencu, kao i Dnevnik Darinke Kostić, učiteljice u Crkvencu, koje je Resavskoj biblioteci poklonila porodica prof. dr Staniše N. Kostića, sina Nikole i Darinke.
– Pod surovom bugarskom okupacijom hrabra učiteljica Darinka uspeva da se izbori sa svim nedaćama rata i da održava školu. Svojom rukom ispisala je dragocene i potresne zapise na stranicama “Letopisa osnovne škole u Crkvencu”. Perom je ostavila lično, proživljeno svedočanstvo o vremenu okupacije, o siromaštvu, gladi, surovosti Bugara, žalosti zbog pogibije brata i zeta, iščekivanjima i strepnjama da li će joj se muž vratiti živ, ali i radosti zbog oslobođenja – kaže Olivera Mijailović.
Kada se oporavio, Milutinović je nastavio da ratuje, a peškir je nosio u nedrima. Prošao je Albaniju, borio se na Solunskom frontu i u borbama za konačno oslobođenje Srbije. Vratio se u svoje Sedlare kod Svilajnca, a jedan od peškira uspeo je da sačuva i donese iz rata. Posle 63 godine, povodom proslave godišnjice Cerske bitke, posetio je kuću Stevanovića, čiji su potomci tada prvi put saznali za priču o peškiru Perse Spajića đevojke. Poklonili su ga Muzeju u Šapcu gde je deo postavke Muzeja Cerske bitke u Tekerišu.
Preporučujemo