Jonas Kaufman, veličanstveni svetski tenor, preksinoć je svojim jedinstvenim nastupom otvorio 56. Bemus u Plavoj dvorani Sava centra, uz svog prijatelja i saradnika maestra Johena Ridera, koji je dirigovao Vojvođanskim simfonijskim orkestrom. Bilo je to veče za pamćenje, kada je ovaj veliki operski umetnik pred nama odškrinuo vrata svog raskošnog talenta, kao školjka napola otvorena u kojoj vidite biser, ali ne sa svih strana. Pre svega zbog koncepta samog nastupa, koji je sadržao arije Enca iz Ponkijelijeve opere „Đokonda”, Hosea iz Bizeove „Karmen”, Kavaradosija iz Pučinijeve „Toske”, Šenijea iz Đordanove opere „Andre Šenije”. Iz opereta smo slušali ariju Su Čonga iz Leharove „Zemlje smeška” i Feđe iz Kalmanove „Cirkuske princeze”. Usledile su i numere Enija Morikonea iz filmova „Bilo jednom u Americi” i „Misija”, kao i Cimerova kompozicija iz „Gladijatora”. Ukupno devet numera Kaufman je otpevao u zvaničnom delu programa, a između svake od njih orkestar je svirao deonice iz poznatih operskih ostvarenja. Publika slavnog pevača nije pustila tako lako da ode i on je otpevao pet biseva, među kojima je bila i Sinatrina numera „Strangers in the Night”, ali i Pučinijeva „Nessun dorma”.
Kad prvi put uživo čujete Jonasa Kaufmana, imate potrebu da ga slušate neprekidno čitave večeri, a to nije bilo moguće na ovakvom nastupu, koji pokazuje žanrovsku raznovrsnost. Zato se nameće zaključak da bi bilo divno slušati ovog umetnika ubuduće u celovečernjoj operi u nekoj od glavnih rola, jer je opersko pevanje polje gde Kaufman kraljevski vlada svojim raskošnim glasom. Taj veoma težak stil pevanja zahteva pored velikog talenta neprekidan disciplinovan trening glasnih žica i briljantno obrazovanje. A Jonas Kaufman je završio vokalne studije na Visokoj školi za muziku i pozorište (Hochschule für Musik und Theater) u rodnom Minhenu. Pohađao je majstorske kurseve kod Hansa Hotera, Džejmsa Kinga i Jozefa Meterniha i obučavao se kod Majkla Roudsa u Triru. Ostvario je više od 70 uloga u vodećim svetskim operskim kućama, što govori u prilog tome da je u punoj pevačkoj snazi, sa dobro postavljenim i izbrušenim glasom, sa kojim zaista može da otpeva sve!
Preksinoć je bilo jasno zašto ga porede sa Pavarotijem i zašto je kritičar „Njujorkera” Aleks Ros za njegov glas rekao da ima „baritonsku snagu u donjem registru, čiste visoke tonove i nežni svetlucavi srednji opseg – sve spojeno u luksuzni legato”. I zaista, pevajući bilo visoke, bilo niske tonove, Kaufman u svakom momentu donosi pred publiku čist i jak glas, koji u sebi nosi nežnost i budi emocije. Vrlo je odmeren, nasmejan, pristojan, modernog izgleda. Ne odaje utisak hirovite zvezde koja je postigla sve i to je njegov veliki adut. Nadamo se da ćemo ga ponovo slušati u Beogradu. Za sebe je rekao da ima nemački pasoš, ali italijanski glas, a mi bismo dodali da i njegova duša pripada Italiji.
Novootvorena Plava dvorana Sava centra pobuđivala je preksinoć nostalgična sećanja na sve nekadašnje dobre koncerte koju su se u ovom prostoru održavali. Sa dovoljno prostora, sa scenom koja se dobro vidi iz svih uglova, nova sala nije klaustrofobična i nemate utisak da u njoj sedi gotovo 4.000 ljudi. A sinoć je toliko bilo, dvorana je bila puna i to je dokaz da Bemus i umetnička muzika imaju svoju vernu publiku. Baš kao nekada, na pauzi su muzičari, muzikolozi, novinari, organizatori razmenjivali utiske. Tako smo čuli ocene da je Vojvođanski simfonijski orkestar, osnovan 2011, „stvarno dobar i da odlično zvuči”, drugi su opet mislili da je „samo solidan i ništa više od toga”, a treći su se pitali „zašto jednog od trenutno najboljih tenora na svetu ne prati naš najbolji orkestar Beogradska filharmonija, koja je obeležila vek postojanja, pogotovu na otvaranju Bemusa”. Da li je moguće da nema sredstava da se ona plati, pitali su se. I jedni i drugi i treći slagali su se u tome da je „Jonas Kaufman sjajan”.
Oni najstariji koji pamte bolja vremena i koji su uspeli da dođu na koncert, čak iako se sporije kreću zbog godina, prisetili su se davne 1972. godine kada je na Bemusu dve večeri zaredom gostovala Berlinska filharmonija, pod upravom Herberta fon Karajana. Međutim, dugo na ovom festivalu umetničke muzike nisu gostovali značajni strani simfonijski orkestri, bilo bi lepo da se sada u novoj dvorani Sava centra na nekim narednim festivalskim izdanjima i to dogodi.