Afera sa nacističkim zlatom je priča o najvećoj pljački svih vremena. Zlatne poluge i danas leže u trezorima švajcarskih banaka. Postoji dokument da je i Tito, istog dana kad i Pavelić, dobio tonu zlata.
U Londonu je nedavno završena Konferencija o nacističkom zlatu, ali to nije kraj: za februar 98. najavljen je izveštaj ekspertske komisije, a za sada je potvrđeno da će 11 zemalja najteže pogođenih nacističkom pljačkom zlata u Drugom svetskom ratu, podeliti pet i po miliona zlata.
Tako čitav svet sada zna jedno za drugo lice savršene i neutralne Švajcarske, koja velikim delom svoje blagostanje duguje finansijskim mahinacijama Hitlerovog Trećeg rajha. Svet je dakle saznao za krvavu pozadinu zlatnih poluga u trezorima. One su dakle opljačkane, a kako je zaključeno u Londonu, bar trideset procenata od osam i po milijardi opljačkanog zlata je takozvano zlato opljačkano od individualnih žrtava nacističkog terora, odnosno holokausta.
Nacističko zlato i misterija kojim je ono bilo obavijeno je dakle priča o najvećem etičkom skandalu svih vremena ali i o najvećoj pljački svih vremena
O aferi nacističkog zlata razgovaramo sa beogradskim novinarom i publicistom Dankom R. Vasovićem koji je, vreme je pokazalo, napravio dva najveća novinarska otkrića: prvi je u svetu objavio argumentovani dosije Kurta Valdhajma kao ratnog zločinca 1986. Sada je na Studiju B prezentirao tajna američka dokumenta OSS (prethodnica CIA) iz 1943, 1944. i 1945. godine koji su uzbudili svet novom aferom o nacističkom zlatu.
Otkud baš vama takvi dokumenti koje su jurili KOS i UDB-a i Tito 50 godina?
Tajna zlatnih poluga
Po mom dubokom uverenju, nije sporno zašto je ta dokumenta baš meni dao gospodin Ilan Stajnberg, izvršni direktor Svetskog jevrejskog kongresa. Mislim da je to učinio ne samo zato što smo uspešno sarađivali oko afere Valdhajm i što sam bio savetnik Raselovog suda pokojnog akademika Dedijera sve do njegove smrti, već iskreno mislim da mi je to dao zato što je shvatio koliko sam grubo izigran i prevaren od Kontraobaveštajne službe bivše SFRJ.
Tek sada shvatam na osnovu dokumenata iz SSIP-a da sam bio proglašen državnim neprijateljem i da je moj novinarski angažman ocenjivan na tajnim sastancima u SSIP-u i SIV-u, kao i Predsedništvu SFRJ. Prema dokumentima koje sada posedujem, ocenjen sam kao neprijateljski i opasan za SFRJ. Zanimljivo je da i Vizental kaže da je ,,Vasović otvorio sva opasna pitanja”, tako da je najtajnija služba o čijoj se delatnosti najmanje znalo, a koja se zvala Služba za zaštitu ustavnog poretka SFRJ, na čijem je čelu bio Budimir Lončar, rešila da me totalno diskredituje. Falsifikovan je dokument koji je podmetnut u Vojnom arhivu, kako bi time praktično spasli Valdhajma, uništili istorijsku istinu i obezvredili moju knjigu i sve optužbe poštenog sveta.
Možda bi oni uspeli u tome, Valdhajma jesu spasli, ali na svu sreću ima na ovom svetu ozbiljnih institucija koje nisu u potpunosti progutale udicu i poverovale da je sve tako. Uostalom kockice su se složile.
Gospodin Stajnberg je sa mnom podelio svoja najnovija otkrića oko nacističkog zlata i dao mi tajna dokumenta koja nepobitno svedoče o sudbini zlata Kraljevine Jugoslavije za koje se ispostavilo da su opljačkali nacisti – Nemci i ustaše, ali kao što piše u dokumentu, praktično istog dana – Pavelić i Tito.
Otkud Pavelić i Tito i to istovremeno?
Za Pavelića piše da je preneo, preko svojih ljudi u junu 1944. godine, preko jedne tone zlata i ogromnu količinu srebra. I to preko nemačke firme u Cirihu koja se zvala ,,,Rustungskontor AG”. Blago je prebačeno u dve vodeće švajcarske banke – Svio Mint i Švajcarsku nacionalnu banku u Bernu. Od tada u njihovom trezoru do dana današnjeg leži to blago.
Vreme za – istinu
Istog dana i Tito je dobio, za svoje potrebe, takođe tonu zlata. To je sve uzeto iz zagrebačke filijale Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i to u vreme pune snage NDH.
Otkud Tito u toj igri?
To svakako treba da se utvrdi, tim pre što je to potpuno novi detalj u njegovoj biografiji. A reč je o najtajnijim američkim obaveštajnim dokumentima koji to potvrđuju. Možemo samo da nagađamo, kao što smo teško prihvatili i činjenicu da je Tito 1943. pregovarao sa Nemcima! Sada kada znamo kako je definitivno završena priča koja se zove druga Jugoslavija ili SFRJ, mislim da ima mesta i razmatranju opcije – nije li Tito još tad bio kupljen tom tonom zlata, ne bi li ljude i događaje u novoj državi usmeravao onako kako su stvari išle.
Imate li to još čime da potkrepite?
Pa, činjenica je da Jasenovac nikad nije napadnut, Zagreb nikad razrušen, Stepinicu nije falila dlaka sa glave, iako je deo nacističkog zlata pronađen i na Kaptolu. Pavelić je takođe propušten, iako su mnogi svedoci tvrdili da je spasen zahvaljujući Titu. U tom smislu lično mi je Vizental kazao da su agenti MOSAD-a uhvatili svojevremeno i Amin Muftija, poznatog ratnog zločinca, duhovnog inspiratora zloglasne Handžar divizije, koja je harala ne samo u Bosni. On je bio na jugoslovenskoj listi ratnih zločinaca i kada je MOSAD hteo da nam ga preda, naši iz Beograda su odgovorili da je to neka greška i da ga oslobode. To je moglo samo uz Titovo odobrenje. Sada se takođe zna da ga je Tito pustio jer su to tražili Arapi a naš nekadašnji predsednik je i za to svakako dobio novo zlato. Uostalom, lično je odlikovao i Valdhajma 70-ih godina, iako je znao da ga je prvo Pavelić odlikovao 1942. godine za učešće u masakru 60 hiljada ljudi, žena i dece na Kozari.
Šta sledi?
U februaru će biti objavljen novi izveštaj ekspertske grupe Londonske konferencije o nacističkom zlatu. Svedoci smo da iako ona strogo čuvana tajna, koja ostaje večita mrlja na savesti saveznika, nije mogla da postane istina, iako se radilo o žrtvama holokausta. Sve se to radilo zbog političkih i diplomatskih razloga. Ali, posle više od pola veka, istina je ipak svom silinom izbila na videlo i poput bumeranga sručila se na Švajcarsku koja će odsad biti uvek viđena u jednom drugom svetlu. Za žrtve je nažalost isuviše kasno.
Izvor: Novinarka Biljana Mihić-Čvarković, vodila
Politika ekspres, 18. decembra 1997, intervju!
