POZORIŠNA KRITIKA: Ukidanje katarze – 58. Bitef

BEOGRADSKI internacionali teatarski festival, vremešni Bitef, upravo je “pregurao” svoju pedeset osmu godinu.

Pod sloganom “Lepota (ne)će spasiti svet”, selektori su predložili deset predstava, bez naročite namere da njima odgovore šta će nas to, ako ne lepota, održati u životu. Čemu podnaslov, ako nema ni logične, ni ikakve veze sa predloženim predstavama?! Po izjavi u medijima članice selekcione komisije , “Drago im je da ima za svakoga ponešto”!… Da li je moguće da se jedan od najvažnijih evropskih pozorišnih događaja sveo na tako malo? Davno, u Lisabonu, slavna Nurija Espert nam se poverila da nje ni umetnički, ni fizički ne bi bilo, da Bitef ne postoji. Zapravo, izbegavši od diktature, došla je u Beograd, na Bitef…To smatra mestom i događajem koji je osnažio i lansirao da krene dalje, do zvezda…

Bez želje da polemišemo sa odlukama Glavnog žirija, pomenućemo odluke o nagradama, Gran-pri “Mira Trailović” i Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov”, jer nas njihova imena suviše obavezuju, a i bolno se uklapaju u poruku ovog komentara. Pišući redovno o selektovanim predstavama, jasno smo se odredili šta mislimo o nekoliko regionalnih ostvarenja, predavanja-performansa. Da bi zadobila nekada teško dostižan kompliment, “bitefovska predstava”, svaka od prikazanih pričica bi trebalo, kako je pisao u “Poetici” Učitelj, Aristotel, da ima “veličinu” – da bude značajna za gledanje (slušanje). Da ne dužimo – žiri je, u godini kada se obeležava sto godina od rođenja Mire Trailović, bez koje Bitefa ne bi bilo, Gran-pri sa njenim imenom dodelio stendap šouu simpatične, nepretenciozne, u ovoj priči ni trunku odgovorne dramaturginje iz Zagreba, Jasne Žmak.

Jasna Jasna (umetničko ime) se sa mnogo šarma obračunava sa svojom anksioznošću, mukom zbog i od umetnosti, sa tinitusom, zujanjem u uhu koje ima više od deset godina, otkako je izvedena iz publike, da bi pucala iz scenskog pištolja na Marka Mandića, slovenačku glumačku zvezdu, bez premca u svojim šokantnim, subverzivnim scenskim nastupima… Ovaj opis Jasninog One Man Show, koji je veoma zabavio publiku svojom spontanošću i originalnošću, služi tome da najšira čitalačka publika, koja nije bila na 58. Bitefu, razume kolika je “veličina” ove male šale, izvrsne za neki noćni prateći program značajnog festivala. Izborom žirija, koji je, po svom umetničkom integritetu, ovako glasao, Bitef je sebi učinio “medveđu uslugu”, jer je u Glavnom programu, i hvala im na tome, učestvovala i slavna Komedi Fransez, sa značajnom predstavom reditelja koji je trenutno direktor Festivala u Avinjonu… Predstava je “Hekuba, ne Hekuba”, a reditelj je Tijago Rodrigeš, a onda se dogodila i “Antigona u Amazonu” i slavni Milo Rau… I još, kao poruku, valjda, Sekretarijatu za kulturu Beograda, Ministarstvu kulture Srbije, stranim dobrotvorima, kao prst u oko Bitefu koji su nam Mira Trailović i Jovan Ćirilov ostavili u amanet, isti žiri Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” daje još jednoj predstavi, u kojoj dve slovenačke predavačice-performerke pripovedaju o prapočecima kontracepcije u nas, o borbi za slobodu žena na sopstveni izbor… I još jednom predavanju-koreodrami, “Snaga kučke”, bitefovskoj, u svakom pogledu, što je, najzad, ulilo malo nade da nije sve izgubljeno, da “ništa neće spasiti ništa”, kako reče performerka iz “Snage kučke”, Karolina Bjanki, ali da će Bitef, onakav kakav bi trebalo da bude, posle 58 godina slave, lutanja i posrtanja, ali i dalje “na nogama”, od svog sledećeg, predslavljeničkog izdanja, zaslužiti kreatore i ocenjivače, ako ne stručnije, a ono sa više ljubavi za teatar i za publiku, koja je odrastala, uživala i učila o modernom pozorištu svakog septembra, na svom i svetskom Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu.