NI kiša ni veliko nevreme nisu sprečili Srbe iz raznih krajeva Nemačke da se u nedelju okupe u dvorištu Generalnog konzulata u Minhenu ne samo da proslave Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, već i da obnove veze sa korenima i sunarodnicima. Bio je to dan kad su se spojili uspesi i snovi, prošlost i sadašnjost, ali najviše – ljudi. Oni koji su nekada iz Srbije krenuli sa koferima punim nade, danas su uspešni lekari, preduzetnici, inženjeri, umetnici…
Atmosfera je podsećala na porodično okupljanje. Prisutni su bili Srbi koji svoje živote grade u Nemačkoj, ali ne zaboravljaju odakle potiču. Proslava srpskog nacionalnog praznika za njih je bila prilika da, makar za trenutak, zaborave na svakodnevne obaveze i vrate se mislima u otadžbinu, porodicu, detinjstvo. I, nije bilo važno koliko godina žive u Nemačkoj, koliko su uspešni, jer svi su tog dana bili samo Srbi, okupljeni oko zajedničkog osećanja, sećanja i nacionalnog ponosa.
– Ima nešto u ovakvim događajima što ne može da zameni ni najuspešnija karijera – kaže nam Dragana Petrović, farmaceut koja pet godina živi u Minhenu. – Nemačka pruža dobre mogućnosti ali nigde nije kao kod kuće. Kad ovde vidim naše ljude, osetim ponos. Važno je da se držimo zajedno.
Snaga je u našem jedinstvu
DOGAĐAJU u srpskom konzulatu prisustvovao je i Đorđe Milićević (na slici), ministar bez portfelja zadužen za dijasporu.
– Srbija je uvek bila jaka koliko je jedinstvena. I danas kada smo izloženi velikim iskušenjima i izazovima najvažnije je jedinstvo. Naši sunarodnici sagledavaju koliko je Srbija ekonomski jaka i stabilna, odlučna i hrabra da vodi nezavisnu i suverenu politiku. Naše jedinstvo i snaga su kultura, jezik, istorija, ćirilica, identitet i tradicija. A, nosioci snage i jedinstva su mladi – rekao je Milićević.
Dragan Urošević od 1974. živi u Minhenu. Mnogi ga pamte kao jednog od ključnih ljudi koji je okupljao Srbe u dijaspori. Bio je predsednik Kulturnog centra Jugoslavije u Bavarskoj, pa onda predsednik Zajednice Jugoslovena u ovoj nemačkoj pokrajini. A, jedno vreme bio je predsednik ogranka Privredne komore Srbije za Bavarsku.
– Ranije je bilo mnogo lakše Srbima kad dođu u Nemačku nego danas – priča Urošević. – Nemamo isti status kao ljudi koji dolaze iz EU, jer je našim radnicima potrebna gomila dozvola. Stručnjaci i zanatlije se traže, ali ima mnogo firmi u kojima naše radnike tretiraju kao da su treća klasa. A, nekada su Srbi ovde važili za najbolje i najmarljivije. Zato su naši ljudi počeli da se vraćaju u Srbiju. Nekoliko mojih poznanika je tamo pronašlo čak i bolje plaćene poslove. Mladi treba da ostanu u Srbiji.
U dopunskoj školi 1.000 đaka
U NEMAČKOJ živi oko 800.000 srpskih državljana, a samo u Bavarskoj oko 100.000.
– Dobro sarađujemo sa bavarskim vlastima i sa našim ljudima koji žive ovde. Pre tri godine u srpskoj dopunskoj školi u Minhenu bilo je samo 120 učenika, a sada ih je oko 1.000! Zakoni i nemačko ministarstvo prosvete sarađuju sa zvaničnim Beogradom, učionice su besplatne, a udžbenike obezbeđuje resorno ministarstvo iz Srbije. Sve je više Nemaca i Srba koji dolaze u konzulat, a potom odlaze u Srbiju i tamo otvaraju preduzeća – kaže Božidar Vučurović, generalni konzul Srbije u Minhenu.
Urošević ima uspešnu firmu u Minhenu. Zapošljava oko 70 ljudi, među kojima je najviše Srba.
– Uprkos godinama provedenim u Minhenu, dva-tri puta godišenje odlazim u Srbiju – kaže. – Srce mi je tamo. Koliko god da sam ovde izgradio život, Beograd je moj dom.
Na proslavi u konzulatu bili su i predstavnici druge i treće generacije Srba u Nemačkoj. Iako su se rodili i odrasli u drugoj državi, osećaju duboku povezanost sa srpskim korenima.
– Odrasla sam ovde, ali volim Srbiju – kaže nam student Maja (21). – Roditelji su na mene preneli ljubav prema srpskoj kulturi i tradiciji. Srbija je za mene simbol mog identiteta i mojih korena. Volim dinamične gradove kao što je Beograd. Uživam u srpskoj hrani, muzici, prirodi. Radujem se svakoj poseti Srbiji.
Među gostima je bila i Jasmina Jepurović Ros, iz Augzburga, koja je konzulatu poklonila sliku Hrama Svetog Save, delo španske umetnice Dite Derablo.
– Izlagala je u Luvru, Vatikanu, Parizu, a veliki je ljubitelj srpske kulture, našeg naroda i tradicije. Kada je saznala da dolazim na ovu proslavu, rekla mi je da će i pored svih obaveza da naslika Hram Svetog Save. Srećna sam što je to učinila, a i što sam ovde.
Preporučujemo