KRLEŽA,STO GODINA KASNIJE: “Šarlota Kasteli” u režiji Branislava Mićunovića na sceni Beogradskog dramskog pozorišta

KRLEŽA se vraća na beogradsku scenu: predstava “Šarlota Kasteli” po motivima drame “Gospoda Glembajevi” (u adaptaciji i režiji Branislava Mićunovića) premijerno će biti izvedena u subotu, 28. septembra, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.

Ovog puta u fokusu će biti Šarlota, oko koje će se “vrteti” svi ostali piščevi likovi. Ali, neće to biti samo Glembajevi, reditelj je u svoje čitanje Krležine junakinje i drame uneo i ostala dela (“U Agoniji” i “Leda”), kao i njegovu prozu, poeziju, eseje. U svakom slučaju, kako je juče rečeno, biće to Krleža od “A” do “Š”…

– Šarlota je slojevita i inspirativna, zrno iz koga sve počinje, s biografijom od siromašne devojčice do samog vrha društva – ističe Isidora Simijonović, koja igra naslovnu ulogu. – S druge strane, Mićunović je veoma vešto i hrabro ukomponovao i druga Krležina dela u predstavu, a mi smo se trudili da zadržimo piščev jezik i govor, ali i da njegovo delo “prepoznamo” u našem vremenu.

foto N.Skenderija

Reditelj Mićunović ističe da je Krleža, i posle gotovo sto godina od nastanka drame (1929), “ogromna persona” čija aktuelnost ne prolazi.

– Čovek se, u međuvremenu, nije mnogo promenio, ostale su iste teme. Mada, neće to biti onakvi “Glembajevi” kakvi su već viđeni na našim scenama… Šarlota Kasteli je u promiskuitetnoj vezi sa velikim brojem lica koja se kreću oko nje i to se da izvući iz drame. U tom smislu nisam ništa “dodovao” što Krleža već nije rekao. Prirodno je da gradeći ovaj lik osluškujete i sve te erotsko-psihološke vibracije. Šarlota ukazuje na poziciju žene danas, juče, sutra. U našoj predstavi je ova žena, obeležena problematičnim moralom, u suštini je mnogo iskrenija i etičnija od svog okruženja koje je ravnodušno, ogrezlo u apatiji, ubistvu, krvi…

U ovakvom čitanju Krleže, kako je rekao Mićunović, našao je sličnosti sa skandinavskom dramaturgijom (Strindbergom i Ibzenom) u čijim dramama je često žena u fokusu, njen položaj i limiti koje društvo nameće.

Dramaturg Dragana Tripković kaže da su tokom procesa bili vođeni preciznom rukom reditelja, koji je glumačku igru doveo na sam vrh pozorišnog umeća:

– Prolazili smo kroz nepregledan prostor Krležinih načina na koji je posmatrao ženu, pisao o njoj, ne samo u “Glembajevima” nego i drugim delima – “Vučjak”, “Adam i Eva”, “Kristofor Kolumbo”… Mićunović je od početka imao jasan zadatak da Krležino delo komunicira sa savremenim trenutkom.