ONOMAD nam je zapadna petorka na Jovanjdan donela ultimatum: prihvatite Makronov i Šolcov plan i ne blokirajte ulazak Kosova u UN, ili sledi kazna.
Foto D. Milovanović
Sada je ta mafijaška ucena za usekovanje Srbije ponovljena uoči Usekovanja glave Svetog Jovana. Pokvarena gramofonska ploča iz Brisela Peter Stano doslovce je rekao:
– Srbija neće moći da nastavi svoj evropski put, dok ne primeni ceo Ohridski sporazum.
Stani malo, Stano. I zaviri u dubine paradoksa koje je patentirala posrnula naddržava čiji si telal. Jer, Evropska unija je u kosovskom vilajetu na trasi čuvenog Letećeg cirkusa Montija Pajtona: svi usvojeni i potpisani sporazumi se gaze, a oni koji su nepotpisani su sveta knjiga.
Posložićemo samo ono ključno: u želji da Srbiji iščupaju srce bombardovali su je spaljujući napalmom svaki redak Povelje Ujedinjenih nacija i sve paragrafe međunarodnog prava, brutalno su zgazili i Rezoluciju 1244 (naoružavanjem tzv. vojske Kosova i neobezbeđivanjem uslova za povratak raseljenih Srba), pod noge bacili briselske sporazume iz 2013. i 2015. kojima su oni bili garant i koje su sa obema stranama i oni parafirali. Za nabrajanje onoga šta je sve Aljbin Kurti prekršio u manijakalnoj želji da zatre sve srpsko ovde je mali prostor, pa ćemo se zadržati na onim najmarkantnijim činjenicama: mimo svih dogovora s dugim cevima je okupirao, sever Kosova i Metohije, ukinuo dinar, pogasio srpske banke i pošte, uzurpirao opštinske zgrade i instalirao svoje gradonačelnike… Zajednice srpskih opština nema ni na vidiku, iako je to bila osnovna obaveza frankenštajn države i esencija “Brisela 2”.
Znači, u prah i pepeo pretvoreno je ono što je prištinska strana potpisala, dok je Beograd, naivan u dobroj veri i želji da bude kredibilan partner sproveo dogovoreno. A koliko se može verovati Zapadu podsetile su nas Angela Merkel i Viktorija Nuland priznajući da su svesno srušeni i Minski i Istanbulski sporazumi o prekidu rata u Ukrajini, ne bi li se napakostilo Rusiji.
I šta se nakon svega dešava? U danu kada su Kurtijevi specijalci mučki pretukli i uhapsili četvoricu srpskih mladića u Severnoj Mitrovici, javlja se slovački aparatčik, autor besramne mantre “o krivici obe strane”, da nas podseti kako je nepotpisani Ohridski sporazum obavezan, a da su ovi potpisani – luk i voda.
Morao bi da zna da Vučić i pored električne stolice koju su mu poturili u Titovoj vili kraj živopisnog jezera, svojim potpisom nije legitimizovao Prištinu kao subjekt međunarodnopravnog ugovora. Takođe, taj dokument nije parafiran ni u jednom parlamentu, uključujući i skupštine matičnih zemalja njegovih kreatora. Ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Da ne budemo posve džangrizavi, taj papir ima i dobrih strana. Recimo, ta što se aneks o implementaciji plana EU za Kosovo ugrađuje u pregovarački okvir sa našom zemljom i što je potvrđeno deklaracijom (dakle opet neobavezujući akt) na samitu EU – Zapadni Balkan iz decembra prošle godine.
To nam širom otvara oči da uvidimo kako bismo magloviti ulazak u evropsku čekaonicu morali da platimo pucnjem u sopstveni pupak, puštajući zapadno nedonošče u Ujedinjene nacije brišući svoj DNK zajedno sa crvenim linijama. Potom bismo, poništeni kao narod, morali da priznamo da smo počinili genocid u Srebrenici, da rasučemo Republiku Srpsku kao staru izbu, da oprostimo NATO legiji što nas je nakljukala uranijumom i kao dezerteri duše uđemo u njen stroj.
Znaju i Stano i njegovi šefovi da Srbija neće prihvatiti samoubistvo, ali su perfidno iskoristili zenit terora koji Kurti sprovodi na severu, uz njihovu prećutnu saglasnost, da podgreju staru ucenu poručujući Vučiću: prihvati ono što nisi potpisao, ako želiš da izbegneš novu “Oluju”.
Preporučujemo
