Kragujevac decenijama zaostaje za ostalim univerzitetskim centrima kad je reč o osnivanju arhitektonskog fakulteta (AF). Moja misija osnivanja tog fakulteta, uz višegodišnje odbijanje Univerziteta Kragujevac i interesne grupe s Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu da podrže tu inicijativu u praktičnom smislu, postala je misija države od januara ove godine, kad sam dobio poziv od bivše premijerke Brnabić da dođem na sastanak u zgradu vlade povodom predstavljanja te inicijative. Sastanak je vodila g-đa Jovana Cilić Radonjić u prisustvu pomoćnika ministra za obrazovanje Aleksandra Jovića, kao i predstavnika Univerziteta Kragujevac, tada prorektora Vladimira Rankovića (danas v. d. rektora). Na sastanku je postignut dogovor da se ova inicijativa konkretizuje s detaljnim potrebama za osnivanje AF u Kragujevcu, i to na novom sastanku pri Univerzitetu Kragujevac, kao i da se nakon tog sastanka vladi prosledi obaveštenje o eventualnim potrebama podrške za osnivanje u administrativnom, ali i finansijskom smislu.
Podrška države za osnivanje arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu bila je više nego očigledna. Tadašnji rektor Univerziteta Kragujevac prof. Filipović priredio je sastanak na svom matičnom Fakultetu inženjerskih nauka (FIN – nekadašnji Mašinski fakultet). Na sastanku su, pored rektora, bili prisutni dekan FIN-a Savić, prodekani i šefovi katedri, uz prisustvo gosta – predsednika Regionalne privredne komore Lučića, koleginice doktoranda Ive Poskurice i mene kao autora inicijative. Uprkos potrebama koje su evidentne (javno dostupni statistički podaci o upisu studenata na AF iz Šumadije na AF pri ostalim univerzitetskim centrima u proteklih pet godina), Naučno nastavno veće FIN-a zauzelo je stav da se ova inicijativa usvoji, ali i da nije moguće da se realizuje iz navodno formalno ograničavajućih činjenica.
Odluka Naučno nastavnog veća FIN-a s pomenutog sastanka, međutim, ipak nije predstavljala istinitu informaciju, posebno u vezi s kadrovskim i prostornim resursima koji su navodno predstavljali ograničenje. Inicijativa je u prvom koraku podrazumevala transformaciju postojećeg neatraktivnog i loše postavljenog programa Urbano inženjerstvo u Arhitekturu i urbanizam, osnivanje katedre za Arhitekturu i urbanizam pri FIN-u u drugom koraku, dok je treći korak predstavljao osnivanje arhitektonskog fakulteta kao nezavisne jedinice univerziteta van FIN-a (ili ostavljanje katedre pri FIN-u, poput već oprobanog modela sa FTN u Novom Sadu). Tokom prezentacije inicijative posebno je ukazana potreba za zamenom skandalozno nepotrebnih predmeta na Urbanom inženjerstvu, poput termodinamike, termotehnike, strukturne mehanike, elektrotehnike… predmetima koji bi se konkretno odnosili na oblasti arhitekture i urbanizma. Ono što je sasvim očigledno pri uvidu u program Urbano inženjerstvo (dostupan na sajtu FIN-a) jeste da je trećina predmeta na tom programu nepotrebna za urbaniste i da su pomenuti predmeti uspostavljeni samo zarad dodatnog angažovanja i uvećane zarade po tom osnovu za određenu grupu profesora FIN-a. Usled tako loše selektovanog i postavljenog programa, evidentiran je i slab odziv studenata, koji u proseku iznosi 12 studenta po godini (program je akreditovan za 40 studenata) u poslednjih pet godina, odnosno nula upisanih studenata u 2020.
Iz svih pomenutih razloga, nove generacije studenata iz Šumadije se svake godine ( u proseku njih 150) odlučuju da upišu „prave” studije arhitekture u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Pre svega zato što prostorni resursi na FIN-u postoje (u njihovim prostorijama se već odvija program Urbano inženjerstvo), dok su kadrovi za transformaciju programa Urbano inženjerstvo u Arhitekturu i urbanizam (prvi korak) bili predviđeni u kombinaciji kadrova s Pravnog, Ekonomskog i Filuma, ali i uz pozive predavačima koleginicama i kolegama iz Kragujevca, a po potrebi i sa ostalih univerziteta u Srbiji, koji su u prilici da budu angažovani. Ne manje značajna je i informacija da se od 2025. u Kragujevcu očekuje i veći broj koleginica i kolega sa zvanjima dr nauka iz oblasti arhitekture i urbanizma, čime bi drugi korak bio kadrovski obezbeđen. Za sada je jasno da Arhitektura i urbanizam kao program pri FIN-u, odnosno arhitektonski fakultet pri Univerzitetu Kragujevac, nije bio misija bivšeg rektora, koji kao da nije imao volje ni ambicija, ali ni respekta od strane njegovog matičnog FIN-a, da obezbedi podršku za ovu inicijativu. Funkcija rektora je svakako značajna, ali je za osnivanje AF u Kragujevcu potreban rektor s vizijom koji je proaktivan, koji ima uticaj, integritet i dignitet, a ne samo reference u naučnim radovima.
Takođe je bitno istaći da se odbacivanjem mogućnosti za razvoj arhitekture u Kragujevcu od strane grupe profesora FIN-a (u čiju je zaštitu stao dekan FIN-a Savić svojim potpisom na odluci NNV), pravi direktna šteta budžetima mnogih porodica u Šumadiji, koje su usled svega pomenutog prinuđene da svoju decu šalju na školovanje van našeg grada i regiona, zauzimajući tako mesta drugoj deci u njihovim univerzitetskim centrima.
Prema najnovijim javno objavljenim podacima, najveće interesovanje za prijemni, kao i broj upisanih tradicionalno je na arhitektonskim fakultetima u Srbiji. Na svim univerzitetima, sem u Kragujevcu. Jer Kragujevac tradicionalno nema viziju razvoja univerziteta kroz osnivanje arhitektonskog fakulteta, koji je kruna inženjerskih fakulteta svuda u svetu – sem u Kragujevcu.
Izbor novog rektora pri Univerzitetu Kragujevac očekuje se od jeseni 2024. Da li će novi rektor imati istu strategiju kao i stari (da neće razvijati nove jedinice, već organizovati kurseve), ili će ipak preuzeti funkciju upravo da širi i unapređuje broj naučno-obrazovnih jedinica, ostaje da se vidi. Ovu inicijativu svakako neće zaustaviti interesna grupa sa FIN-a, ma koliko se krili iza Zakona o obrazovanju, koji im omogućava da preglasaju čak i inicijative koje dolaze uz podršku univerziteta i države, pa će se procedure oko ove inicijative nakon izbora novog rektora u Kragujevcu svakako nastaviti.
*Doktor nauka iz oblasti arhitekture i urbanizma i naučni saradnik