SEZONA ekskurzija uveliko je otvorena, septembar i oktobar su meseci kada srednjoškolci obilaze Evropu, ali šansu da posete Italiju, Španiju, Grčku… neće imati velika većina đaka koji pohađaju srednje stručne škole i zanate.
Foto Željko Knežević
Naime, podaci pokazuju da 60 odsto učenika stručnih škola i 85 odsto dece koja se školuju za zanatlije ne idu na đačka putovanja. Razlog je – novac, jer ova putovanja koštaju od 750 do 1.000 evra. U ovim školama nam kažu da ekskurzije nisu zvanično ukinute, ali da nezavnično jesu – ukinuli su ih roditelji koji nemaju mogućnost da plate deci to zadovoljstvo.
Da je za odlazak na ekskurziju presudan materijalni položaj roditelja, ukazuje Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola koji nam je i dao navedene podatke.
– U srednje stručne škole i na zanate idu deca iz radničkih porodica koje nemaju novac, dok gimnazije pohađaju đaci iz bolje stojećih familija koje mogu da izdvoje tolika sredstva – kaže nam Antić. On naglašava da cene ekskurzija “zidaju” dnevnice nastavnika, vođa puta, vodiča… Zatim, ističe da u celom procesu nema transprentnosti šta koliko košta, pa to izaziva sumnju na korupciju…
Inače, odlazak u Grčku u jednoj gimnaziji, na bazi pet polupansiona, košta 62.900 dinara, obilazak srednje Evrope, Prag, Bratislava, Beč… u trajanju od sedam dana je 70.000 dinara, put u Francusku, Italiju i Španiju blizu 80.000…
Depozit – novi trošak
OVIH dana pristigle ponude za ekskurzije imaju i jednu novinu koja, naravno, podrazumeva novi trošak. Reč je o polaganju depozita, pa je tako u jednoj ponudi za matursku ekskurziju navedeno da hotel zahteva polaganje depozita na recepciji u iznosu od 500 dinara po učeniku u slučaju štete u hotelu “izazvane radnjama učenika”.
– Šteta se naplaćuje iz depozita, u suprotnom depozit se vraća prilikom napuštanja hoiteča u punom iznosu ili umanjen za načinjenu štetu – navedeno je u Važnoj napomeni na kraju ponude.
Zajedno sa cenom ekskurzije roditeljski novčanik je na udaru i troškovima pripreme i džeparcem. Ne može se deci dati pedesetak evra za sedam dana po Evropi, pa roditelji izdvajaju i do 500 evra “da im se nađe”. Zbirna računica “ide” i do 1.500 evra. Za radničke porodice to je nezamislivo velika suma.
Da nije ni svim gimnazijalcima lako, potvrđuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Odziv u viđenijim beogradskim gimnazijama mnogo je veći nego u onim na periferiji grada.
– U popularne beogradske gimnazije idu deca iz imućnijih porodica, a njima se nude najskuplje ekskurzije i odziv je sto odsto – navodi naš sagovornik. – Međutim, u gimnazijama na periferiji grada u koje idu deca iz prigradskih naselja odziv na ekskurzije je sve manji, i iznosi oko 50 odsto.Naslov
On smatra da su cene ekskurzija previsoke, da to razumeju i deca, jer jedna ekskurzije košta skoro koliko letovanje za celu porodicu, pa se radije odlučuju za porodično letovanje.
A da li, ukoliko cene nastave da divljaju, ekskurzijama preti ukidanje?
Markov kaže da niko ne razmišlja šta će biti za nekoliko godina, već svi gledaju kratkoročni interes.
– Po principu da zaradim dok se može, a posle kako bude. Jer da neko razmišlja dugoročno, već bi se pojavio i ponudio drugačije rešenje – kaže Markov.
Biraju luksuz
MARKOV ukazuje da su ekskurzije izgubile edukativni značaj, i postale prestižan događaj. Biraju se mondenska mesta, luksuzne destinacije, skupi hoteli… a sve to utiče na cenu putovanja: “Niko ne bira mesta na kojima bi deca mogla nešto da nauče i vide”.
A, Milorad Antić kaže da bi jedno od rešenja trebalo da bude da se đaci koji putuju po Srbiji smeštaju u dečja odmarališta kojih ima po celoj zemlji. On, takođe, smatra da bi dnevnice nastavnicima trebalo da plaća država, a ne roditelji kao što je bilo do 2013. godine.