BEOGRAD i Sarajevo treba spojiti auto-putem. Tako bi građani lakše putovali. Roba bi išla brže. Ovu ideju ozbiljno je shvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srbija je deo auto-puta do granice sa BiH već napravila.
Putnu vezu Beograda i Sarajeva podržao je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, smatrajući da je ovo odlično za poboljšanje odnosa Srbije i BiH i za bolju komunikaciju suseda. Auto-put želi i Republika Srpska. Jedino ga ne želi Sarajevo i bošnjačka politika.
Koliko samo iz političkog Sarajeva mrze sve što ima veze sa Srbijom, Srbima i naravno Srpskom, dokazali su reakcijom, odnosno bolje reći nikakvom pozivnom reakcijom kad je predsednik RS Milorad Dodik obelodanio informaciju da je jedna turska banka, uz garancije Vlade Turske, spremna da koliko već sutra sa 500 miliona evra finansira auto-put ili brzu saobraćajnicu, sve u zavisnosti kako se dogovore političari u BiH, od granice sa Srbijom pa do Sarajeva. Osim podrugljivih i uvredljivih komentara da će, eto, pola tog auto-puta da nosi ime “Milorad Dodik”, a pola “Redžep Tajip Erdogan” u Sarajevu ništa drugo nisu mogli pametnije da smisle.
Nije prvi put da sa Baščaršije ne žele ni da čuju za projekat koji je od interesa za sve građane BiH, a koji im je predložila Srpska. Tako je su bošnjački političari iz partija čije su centrale u Sarajevu pokušale, i dalje nažalost pokušavaju, da na sve načine stopiraju projekat izgradnje HE “Buk Bijela” i još dve hidrocentrale na reci Drini koje zajednio grade Srbija i Srpska. Takođe, pokušavaju da spreče i izgradnju aerodroma u Trebinju koji treba da grade zajedno Srbija i Srpska. Kao da sa tog aerodroma nikada neće poleteti nijedan Bošnjak ili Bošnjakinja, koji dolaze iz Skandinavije u Hercegovinu, ili na more u Dubrovnik.
Ne može političko Sarajevo, jednostavno, ni milimetar da se odmakne od svakodnevnih skupljanja jeftinih političkih poena u domaćem biračkom telu. A misle da je najbolji način iskazivanje mržnje prema sveku srpskom, makar to bio i asfalt.