KAO značajano svedočanstvo o istoriji naše umetnosti i kulture u 20. veku, večeras će u galeriji Grafički kolektiv, jedna prohujala epoha oživeti na fotografijama profesora emeritusa Branimira Karanovića, nastalih tokom minulih pet decenija.
foto B.Karanović
Naime, na izložbi “Dokumenti vremena – Portreti beogradskih umetnika” naći će se dela, koja je, upravo u Grafičkom kolektivu, ovaj autor predstavio na postavkama 1975. i 1985. godine.
– Na ovoj novoj postavci naći će se materijali sa obe ove izložbe – kaže Karanović u izjavi za naš list. – Sa one prve, iz sredine sedamdesetih, na kojoj su bili portreti mojih profesora, uspeo sam da sačuvam uglavnom sve te analogne fotografije, dok sam radove, na kojima su moji vršnjaci, a koji su bili izloženi u Grafičkom kolektivu sredinom osamdesetih, uglavnom poklanjao portretisanim prijateljima i poznanicima, pa mnogi nisu sačuvani.
foto B.Karanović
Još kao student 1973. godine, napominje sagovornik, pomagao je profesoru Dragoljubu Kažiću da snimi dobitnike stipendije “Moša Pijade”:
– Kasnije sam i sam počeo da odlazim u ateljee svojih profesora i fotografišem ih, jer su to, uglavnom, bile kolege moga oca.
A kao sinu profesora Boška Karanovića (1924-2009), jednog od rodonačelnika moderne grafike u Jugoslaviji i jednog od osnivača Grafičkog kolektiva, bila su mu otvorena vrata mnogih stvaralačkih prostora, danas klasika naše likovne umetnosti. A kasnije, kada je i sam stekao ugled značajnog grafičara i fotografa, pohodio je ateljee svojih kolega. Tako su nastale serije portreta na kojima su Stojan Ćelić, Peđa Milosavljević, Božidar Džmerković, Stevan Knežević, Marija Vuković, Marko Krsmanović, Miodrag Rogić, Cuca Sokić, Halil Tikveš, Radomir Reljić…
foto B.Karanović
– Sa velikom pažnjom sam poslednjih pola veka čuvao snimke svojih profesora – nastavlja Karanović. – Neki od njih su mi se na njima potpisali. Drugi napisali kratku poruku, ili nešto docrtali.
Novi pogled na fotografiju
U ZEMLjI i inostranstvu, Branimir Karanović do sada je imao 25 samostalnih izložbi. Dobitnik je prve nagrade za grafiku u Krakovu, kao i mnogih domaćih priznanja. Magistrirao je 1976. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu iz oblasti grafike, a u zvanje redovnog profesora izabran je 1977. za oblast fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1996. radio je na Fakultetu primenjenih umetnosti, a od 2016. je profesor emeritus Univerziteta umetnosti.
Tako je legendarni Matija Vuković zapisao: “Uvek stojim ispred svojih skulptura”, a kako kaže sagovornik, tako je bilo i na tom snimku. Kao uspomenu na poleđini, Marko Krsmanović je napravio jedan mali crtež, a Radomir Reljić pored svog portreta dodao: “Ovako sam izgledao 1973. godine”.
foto B.Karanović
Ova izložba umetnika koji je čitav svoj opus posvetio kreativnom dijalogu fotografije i grafike, biće otvorena večeras u 20 časova, a u skopu programa “Tradiciji za budućnost”, kojim Grafički kolektiv obeležava 75 godina ove kuće umetnika i nacionalne kulture.
– Izložba “Dokumenti vremena” predstavlja poetsku liniju tipičnu za Karanovićeve rane radove očitu u kadriranju psihološke osobenosti, spontanosti, prijateljske atmosfere i poverenja portretisanog u autorski koncept fotografskog dokumenta i autentičnog umetničkog rada – piše u najavi postavke. – Promovisani na izložbama 1975. i 1985. godine danas predstavljaju snažne memorijske kodove a, u recepciji konteksta vremena, ističu veoma značajnu Karanovićevu ulogu promotera novog pogleda na fotografsku umetnost i njen umetnički status. Naime, on je ta svoja uverenja manifestovao sopstvenom umetničkom praksom kao i istaknutim pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu; danas u ulozi profesora emeritusa.