Stravičan zločin u selu Velika u Crnoj Gori u kome su krajem Drugog svetskog rata nacističke SS trupe sačinjene od Albanci i naših folksdojčera bacali srpsku decu i odojčad žive u vatru a starce i žene klali je klasičan primer genocida jedan od mnogih koji su doveli da Srbi na nekim prostorima više i ne postoje, objašnjava profesor Miloš Ković.
Povodom 80.godišnjice sećanja na stradanja Srba u tom zločinu patrijarh srpski Porfirije posetiće 28. jula selo Veliku u Eparhiji budimljansko-nikšićkoj, gde će služiti svetu liturgiju u crkvi Svetih mučenika Kirika i Julite.
Selo Velika sinonim za genocid nad Srbima
Istoričar Miloš Ković kaže da je zločin u selu Velika u Crnoj Gori jedan od sinonima za genocid nad Srbima.
„Srpski narod se u 20. veku tri puta suočio sa namerom da bude uništen, da bude podvrgnut genocidu. Prvi put se to desilo u Prvom svetskom ratu i to je uradila Austrougarska, ali i okupatorska Bugarska. Dogodilo se i u Drugom svetskom ratu i to su uradile tadašnja Nezavisna država Hrvatska (NDH), nemački fašisti i albanski i drugi saradnici fašističkih okupatora i, konačno, to je pokušano devedesetih godina u ratovima u kojima je razbijena Jugoslavija,“ ističe Ković.
Zločin u selu Velika, dodaje Ković, samo je deo ukupnog nastojanja da srpski narod bude obrisan sa mape Evrope i sveta i iz istorije čovečanstva.
„Taj zločin konkretno su počinile dve SS divizije u sastavu nemačkih trupa, tačnije 7. SS divizija „Princ Eugen“ koja je u svom sastavu imala imala isključivo jugoslovenske folksdojčera, dakle Nemce koji su živeli ovde i govorili naš jezik i koji su bili dobrovoljci Hitlerovih SS tupa, i 21 . brdske divizije „Skenderbeg“ koju su činili kosovski Albanci i Albanca iz Albanije a čiji su oficirski kadrovi uglavnom bili nemački oficiri. Dakle, nisu svi narodi Balkana davali vojnike za SS trupe. Vojnike za SS tupe davali su Hrvati, Bošnjaci i Albanci,“ kaže Ković.
Genocid nad Srbima traje i danas
Zločin o kome je reč je bio jeziv, ističe naš sagovornik, jer je učinjen nad civilima.
„Učinjen je nad decom, ženama i starcima u selu Velika i okolini i na najbrutalniji način. Na žalost, on je samo deo jednog genocidnog plana. Jer kada je reč o zločinu u tom selu mora se naglasiti da su u tom zločinu učestvovali albanski esesovci. Posebno je bitno to danas naglasiti kada vidimo da nelegalni upravljači u Prištini na čelu sa sa Aljbinom Kurtijem neprekidno pričaju o genocidu koji su Srbi počinili nad Albancima,“ napominje Ković.
Njegovo je mišljenje da Srbija treba ozbiljno da shvati najave iz Prištine da će podići optužbu za genocid nad Albancima. S tim u vezi, ističe on, već sada Srbija treba da bude pripravna i da radi na prikupljanju podataka i činjenica od Prvog rata pa do danas po kojima će se jasno videti da su Srbi ti nad kojima je vršen a i danas se vrši genocid.
„Važno je pamtiti genocid koji je nad srpskim narodom počinjen ne samo u davnoj prošlosti već i u skorijoj od strane Albanca na Kosovu i Metohiji. Dakle, na Kosmetu se 1998/1999. godine Srbima desio genocid kao i 2004. godine i on nije prestao. U ovom trenutku dok razgovaramo, albanski odmetnici proteruju i terorišu srpsko stanovništvo. Tu je reč o istinskom genocidu“, upozorava Ković.
Istoričar dodaje da se upravo Zapad ali i oni iz našeg okruženja koji su bili deo plana da se Srbi kao narod očiste sa lica zemlje najviše bore raznim metodama da se zaboravi genocid nad Srbima kroz dva svetska rata i u ratu na prostorima SFRJ.
Žrtve se dehumanizuju a zločinci veličaju
„Prvo Srbe proglašavaju zločincima na sličan način kao je to urađeno i sa Jevrejima neposredno pred pristupanje Hitlerovom takozvanom konačnom rešenju. Dakle, žrtve je potrebno dehumanizovati, a kada je zločin počinjen onda je potrebno da se taj zločin opravda tako što će se žrtve naknadno dehumanizovati i proglasiti zločincima. To je rađeno i sa američkim starosedeocima, to je radila američka propaganda. Kada se žrtve proglašavaju zločincima samim tim smanjujete razmere genocida i to se radi sad i kod nas u našoj javnosti. Konkretno, to se radi i kada je reč o Jasenovcu. Uz sve to još se i poriče važnost i verodostojnost istorijskih izvora koji su nesporan svedok genocida nad Srbima,“ napominje Ković.
U Velikoj i okolini 28. jula 1944. godine, osim 28 dece koje su umorene glađu u plavskom zatvoru zverski su poklane žene a živo u vatru bačeno 427 srpske nejači, dece, žena, staraca i ostalog nenaoružanog stanovništva. Tada je pobijeno 171 dete i osoba mlađih od 20 godina. Velika, kao najstradalnije selo u Gornjem Polimlju, postalo je mesto sabornog pominjanja svih žrtava postradalih od naci-fašista tokom Drugog svetskog rata.
U Velikoj ubijene cele porodice
Mnoge porodice i kuće su zauvek zatrte, bilo je i po petnaest ubijenih iz jednog domaćinstva, a ostalo je zabeleženo da je porodici Gojković ubijeno preko 20 članova. Posebno teško su postradale porodice Knežević, Vučetić, Živaljević, Paunović, Tomović, Bjelanović, Jokić, Popović, Simonović, Stešević…
Crkveno-narodni sabor održava se svake godine na dan spomena Svetih novomučenika veličkih i gornjepolimskih 28. jula, kada crkva slavi i Svete mučenike Kirika i Julitu.
Potomci žrtava, u znak molitvenog sećanja na mučeništvo svojih predaka, počeli su gradnju crkve Svetih Kirika i Julite 28. jula 1994. godine, kada je temelje hrama osveštao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Završenu crkvu su osveštali 28. jula 2001. godine mitropolit Amfilohije i episkop Joanikije.
