TOKOM letnjeg raspusta đaci Osnovne škole “Knezovi Raškovići” iz novovaroškog sela Božetića sa vršnjacima, koji iz gradova dolaze u zavičaj dedova i roditelja, razmenjuju igrice.
Foto Privatna arhiva
Dok im gosti pokazuju šta ima novo u mreži dečje belosvetske zabave, oni ih podučavaju veštini i znanju starih igara kraja, koje su učili u školi.
Raspust je i prilika za obnavljanje gradiva i preslišavanje desetak igara koje su u vannastavnim aktivnostima učili dvaput nedeljno. Na časovima su u prvom redu bile igre mice, piljaka, prstena, colje, dićanja, tutumiša, a dečaci su i bacali kamen s ramena, nadvlačili kličak i konopac, naravno uz pojačanje ekipe sa drugaricama iz klupa.
– U prikupljanju podataka o starinskim igrama pomagali su nam roditelji i komšije, koji pamte igre sa prela i zabave uz petrolejku u dugim zimskim noćima ili čobanske zanimacije na pašnjacima i livadama od Gradine do Jankovog vrha, Jasikovca i Smudinoga.
Jedva smo čekali da se nadmećemo u školskom dvorištu ili u učionici i pokažemo deo nekadašnje svakodnevice – kaže učenica Milanka Trtović.
Neke od roditelja nije iznenadio nestanak dugmadi sa kaputa i džempera ili iz kutija i fioka u kredencima i ormanima. Pri odlasku u čaršiju kupovali su dugmad, ne zavirujući u đačke torbe, znajući da je među mališanima omiljena igra dićanje – ko će više dugmadi (“puljki”) ubaciti u rupu iskopanu u zemlji.
– Učenici su podsticani na istraživački i timski rad, razvijanje kreativnosti i takmičarskog duha, ali i promovisanje zavičajnih vrednosti. U aktivnostima su se istakli učenici 5. i 6. razreda, kojima je raspored časova dozvoljavao veće uključivanje u ovaj projekat – ističe profesor istorije Filip Bjelić.
Foto Privatna arhiva
Tako je, prema rečima “uče” Bjelića, u dićanju bila nenadmašna Andrea Palić, đak petog rauzreda. U igri colje i tutumiša prednjačili su šestaci iz familija Tatovići, Kurtići i Korićanci, dok u kličku i bacanju kamena s ramena premca nisu imali Jovan Obućina i Milan Slavković, najstariji đaci škole.
U selima između Javora i jezera na Uvcu, kao i čitavom Starom Vlahu, uveliko su se izmenile životne okolnosti. Mališani ne provode ceo dan u čobanluku, kao nekadašnji njihovi vršnjaci, dok ih u školu voze gotovo od kućnog praga da učionica u Božetićima.
Zato im za igru, druženja i zabavu ostaju školsko dvorište ili retka okupljanja u zaseocima i predasima od manjih poslova na imanju.
Zanimljivo je da je profesor Bjelić nedavno, u prvom broju Letopisa “Stari Vlah”, u izdanju Istraživačko-izdavačkog centra Stari Vlah iz Beograda, objavio tekst o zaboravljenim igrama “U koga je prsten”, ali i godinama sabirani “Rečnik starih reči i izraza novovaroškog kraja”.
Foto Privatna arhiva
Treći album
SVE sakupljeno o igrama u zaseocima đaci su unosili u ručno izrađeni “album starih igara”, koji sadrži opis i pravila sa fotografijama izvođenja igara. Ovo je treći album u školskoj biblioteci, koji ostaje generacijama koje dolaze. Ranije su pripremili albume o toponimima i arhaizmima kraja.