Da li će potomci srpskih kauboja zaista odlučivati o sudbini američkih izbora ili značajno uticati na njih? Ili je to samo još jedna epizoda iz naše kolektivne mitomanije?
Zaista je duhovito zvučala izjava bivšeg zvaničnika Pentagona zaduženog za Balkan Majkla Karpentera, kako se Srbija meša u unutrašnje stvari Amerike! Ni Nele Karajlić se toga ne bi setio! Šta je bilo Majklu, osim ako nije mislio na Nikolu Jokića?
Bilo je to pre četiri godine, a operativac Džoa Bajdena nije bio nimalo sklon stendap komediji uoči predsedničkih izbora 2020. godine. Čovek se samo držao digitrona kao pijan plota. Brojevi su mu iznova govorili: oko 30.000 članova srpke zajednice u Milvokiju mogu da odluče američke izbore.
Kako mi Karpenter nije ličio na pojedine ovdašnje junake „Jutjuba” koji lutaju lavirintima ovog internet kanala, mahom svi smrtno ozbiljni i zagledani u večnost, uz tezu da je ljudska vrsta nastala od Srba, rekoh sebi: neće valjda teret budućnosti sveta pasti na leđa Milvoki Srba. I šta je to zasmetalo Karpenteru?
Naši zvaničnici aktivno su podržali Trampovu kampanju i čak je formalizovali, kako je to rekao tadašnji šef diplomatije Ivica Dačić uz aktiviranje organizacije „Srbi za Trampa”. Akcija je trebalo da motiviše „naše Amerikance” da glasaju za Donalda iako je tada Džo Bajden bio favorit. Kako je teško poverovati da je Ivica Pitagora kome se odjednom ukazala Milvoki jednačina, pre će biti da je to bila koordinisana akcija sa Aleksandrom Vučićem. S obzirom na ponašanje američkih diplomata koje je Bajden posle dobijanja mandata poslao na Balkan i njegov megalopolis Beograd, a naročito Kristofera Hila, demokratska ekipa iz Stejt departmenta je očigledno olako prešla preko naših diplomatskih nestašluka.
Sada stvari stoje sasvim drugačije. Donald Tramp je favorit za predsednika Amerike, a tokom četvorodnevne nacionalne konvencije republikanaca u Milvokiju, prateći događaj bio je upravo skup „Srbi za Trampa”, na koji je poslata teška kategorija trampovaca, a prvi među njima je Ričard Grenel, nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo i bivši šef svih američkih tajnih službi. Bio je i bivši ambasador u Nemačkoj, koji je prosto uživao da veliku mamu Angelu Merkel dovodi do nervnog sloma.
Rik Grenel je tip koji se nigde ne pojavljuje slučajno ili da bi tek ubio vreme. U doba njegovog ambasadorskog mandata u Berlinu nije se znalo ko će prvi odlepršati iz fotelje – mama Angela ili on, tako da je njegovo pojavljivanje na bini ispred Milvoki Srba i snažna agitacija za Trampa, pokazala da digitron nikada ne greši. Naša velika zajednica u ovom gradu, oko 30.000, vrlo lako može da odluči predsedničke izbore u državi Viskonsin, možda najkolebljivijoj od kolebljivih država. Jednostavno, razlika između Trampa i Bajdena bila je mnogo manja na prethodna dva izbora i meri se sa nekoliko hiljada glasova.
Kako je Tramp biznismen više od pola veka, on koristi i najmanji glasački resurs koji mu je dostupan i zato je kao kandidata za potpredsednika SAD izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa, koji potiče iz „pojasa rđe”, predela Amerike nazvanog po zarđaloj mašineriji koja je bila deo nekada velikih fabrika. Ovaj američki zarđali pojas i put, proteže se od Ohaja, Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina, srednjezapadne Amerike pune razočaranih ljudi koji jedva čekaju da vide nekog svog, koji ih razume i podržava. Fokus je stavljen na američke radnike i farmere, što jeste paradoks, jer je Tramp više nego bogat čovek, ali se u njegovu projekciju trke među kolebljivcima iz kolebljivih država i te kako uklapaju kako bivši marinac Vens, tako i Srbi iz Milvokija, mahom vlasnici malih radnji koji su doživeli težak udarac posle ekonomskog kraha 2008. godine.
Tramp svakako nije izučavao politički ukus Srba, ali Donald zna ko o tome nešto više zna. To je upravo Rik Grenel koga američki mejnstrim mediji vide na dve pozicije ukoliko Tramp postane predsednik Sjedinjenih Država. Jedna je državni sekretar, ali kako tu poziciju potvrđuje Senat, druga je savetnik za nacionalnu bezbednost, što znači da će stari beogradski prijatelj zauzeti jedno od ključnih mesta u Beloj kući i značajno uticati na spoljnju politiku Amerike. Naravno da neće šapnuti Trampu da SAD otpriznaju Kosovo, ali će svakako imati mnogo više razumevanja za srpsko pitanje na Balkanu.
Kako je nacionalna konvencija bila previše zgusnuta događajima protekle nedelje i zatrpana medijima posle neuspelog atentata na Trampa, tim više upada u oči delegacija republikanaca na skupu „Srbi za Trampa”. Pored Grenela, bili su tu senator Ron Džonson iz Vinskonsina, kongresmenka Klaudija Teni, kao i Rod Blagojević, bivši demokratski guverner Ilinoisa, uz domaćina, predsednika Crkvene opštine Milvoki Miroslava Jovića.
Pojava zaboravljenog Roda Blagojevića među Srbima je još jedna potvrda da Tramp ništa ne prepušta slučaju, jer ma kako da se pojedinim čistuncima i pristalicama političke škole naive može učiniti da je Blagojević politički kompromitovan, Tramp u njemu vidi potencijal i svetlu budućnost.
Tramp i Rod se osećaju kao „braća po oružju”, jer veruju da su obojica nezakonito proganjani od strane politički motivisanih tužilaca. Zanimljivo je da je Rod odbio dil sa tužiocima za 18 meseci zatvora, a verovatno bi izašao za 12, ali je odbivši da prizna krivicu, popio 14 godina i odležao osam. I tu je politička genijalnost Donalda Trampa. Rod Blagojević svakako nije Nelson Mandela, ali je imao snagu da ga oponaša. Takve žrtve nisu uobičajene u današnjoj eri egoizma, a naročito ne među vrstom političara. Otuda ga je Tramp odmah prizvao svome jatu, kao dragocenu ptičicu koja se na srpskom jeziku obratila dvema generacijama Milvoki Srba. Prva je došla u 19. veku uglavom iz Like, Banije i Korduna, a druga tokom građanskog rata krajem prošlog veka.
Zanimljivo je da je Hilari Klinton, kada je izgubila od Trampa 2016. godine, osvojila tri miliona glasova više, ali joj je Ovalna soba, za koju je ne vežu naročito lepe uspomene, izmakla upravo zbog poraza u ključnim državama, a među njima su bile upravo Viskonsin i Pensilvanija, gde je Tramp prošao za po jedan odsto razlike.
Ironija sudbine je da je u Pensilvaniji pokušan atentat na njega, a da je u Viskonsinu poslao Ričarda Grenela, stilizovanog političkog buldožera, sa zadatkom da privuče Srbe koji dobro pamte kako je Džo Bajden sledbenik spoljne politike Bila Klintona. Dakle, svega onoga što Tramp prezire i onoga čega se Srbi sećaju po zlu.
Jedna od manje vidljivih, ali nikako manje značajnih niti između Trampa i Srba jesu poslovi Trampovog zeta Džareda Kušnera u regionu. Kušner nije nikako običan zet iz holivudskih sapunica, već čovek sa velikim političkim uticajem na svoga tasta i zato je snažno odjeknula vest da će na mestu ruševina Generalštaba u Beogradu tokom NATO agresije Džared graditi luksuzni kompleks stanova i hotel, uz memorijalni centar. Ali mozak ove poslovne operacije upravo je Rik Grenel koji ne krije svoje odlične veze sa Aleksandrom Vučićem.
Grenel inače važi za lojalnog i neumornog glasnika Trampa koji prenosi zahteve svoga šefa sa efikasnošću i ratobornošću koja guši njegove sagovornike. On unosi bombastičnu bravuru u američku diplomatiju koju Tramp veoma ceni i u komplikovanim međunarodnim odnosima, svakako je bolje imati ga za saveznika. Naročito ako Donald Tramp uđe u Belu kuću.
Čak i ako ne uđe, takvi momci su više nego dragoceni. Uostalom, kada su Kušner i Grenel bili u Beogradu, Bajdenov ambasador Kristofer Hil nije izašao iz grada.
Jednostavno je. Igrač poput Ričarda Grenela, koji je jedno vreme bio šef svih američkih tajnih službi, nikada ne izlazi iz njih! Ako je on smatrao da treba da strastveno agituje za Trampa pred 200 Srba u Milvokiju, onda sigurno zna da se oko tamošnjih Srba motaju i aktivisti demokrata.