OD proleća 1992. do leta 1995. u Srebrenici, Bratuncu, Srednjem Podrinju i opštinama regije Birač, muslimanske jedinice pod komandom Nasera Orića, svirepo i često ritualno, ubile su 3.267 Srba, najviše civila, žena i dece.
Foto: Novosti arhiva
Na Gradskom groblju u Bratuncu, sahranjeno je njih oko 500. Za sve ove godine nikada niko iz Evropske unije, niti od predstavnika drugih naroda u BiH, nije im odao počast.
Ali, savest se često poslednja budi, pa se i to dogodilo – delegacija EU u BiH i njen otpravnik poslova Adebajo Babajide upravo na počivalištu u Bratuncu odali su počast ubijenim srpskim civilima tokom građanskog rata devedesetih. Čak i taj dobrano zakasneli gest odmah je naišao na osudu nekih Bošnjaka. Prednjači Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra u Potočarima, koji je članovima delegacije EU zapretio: “Pakleno ćete platiti!”. Budući da su na groblju u Bratuncu sahranjeni i vojnici VRS, u svom sramnom oglašavanju Suljagić namerno pravi igrokaz navodeći da su predstavnici EU položili venac i ubici njegovog oca, koji je kako tvrdi sahranjen baš na bratunačkom groblju.
Veli i da je “šokiran”. Pitanje je zbog čega? Je li to, možda, tek video da su u Srebrenici i Podrinju ubijani i srpski civili? Ili ga je strah od istorijske istine, koju je sklon da prekraja, čak i tamo gde je direktor. Niko ne poriče da je nad Bošnjacima u Srebrnici 1995. izvršen zločin, ali je broj ubijenih u odnosu na broj sahranjenih u Potočarima upitan. Tome je doprineo i sam Suljagić koji je posmrtne ostatke svog oca Sulja, pripadnika Orićevih jedinica, stradalog 24. decembra 1992. u Voljevici kod Bratunca, preneo u Potočare 2005!
Možda je Emir, posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici pomislio da su žrtve drugih naroda izbrisane, da se ne priznaju, ili ne shvata da je golgota Srba u Podrinju “i više nego stvarna” i da nam “nisu potrebna ničija glasanja za tu potvrdu”, jer nije ljudski da se i jednom žrtvom manipuliše. Osim ako Suljagić i njemu slični ne misle da ubijeni Srbi ne zazlužuju ni grob ni cvet.