„Znate li koja je razlika između genija i ludaka?”, upitao je Havijer Milei u jednom javnom nastupu i kao iz topa odgovorio: „Uspeh.”
Da ima istine u ovoj doskočici, samoproglašeni anarhokapitalista, koji je u mladosti zaradio nadimak Loko (Ludi), dokazao je tako što je ušao u argentinsku istoriju. Ne kao Lionel Mesi kad je u Kataru prošle godine završio na ramenima saigrača iz argentinske reprezentacije sa „boginjom” u rukama, iako je i on nekad igrao fudbal, već kao novi predsednik južnoameričke države koja se urušava pod teretom trocifrene inflacije.
Ovaj libertarijanski ekonomista, koji pod motom „gore ne može biti” najavljuje kraj propadanja Argentine uvođenjem dolara i kresanjem javne potrošnje, uspeo je za samo godinu i po od kako je ušao u Kongres da osvoji i „politički Olimp”.
ŠOK ZA EU: Njegovom evropskom desničarskom „saborcu” Gertu Vildersu tek posle 25 godina bavljenja politikom pošlo je za rukom da osvoji najviše glasova na izborima i postane najozbiljniji kandidat za novog holandskog premijera. Za razliku od Mileija, čija je pobeda u svojevremeno jednoj od deset najbogatijih zemalja na svetu, u kojoj danas 40 odsto stanovništva živi u siromaštvu, bila donekle očekivana, izborni uspeh antiislamske desničarske Partije slobode (PVV) uzdrmao je holandsku političku scenu i šokirao Evropsku uniju.
(Foto: Beta-AP/Phil Nijhuis)
I Milei i Vilders su populisti u Trampovom maniru i svako od njih dvojice na svoj način je iskoristio nagomilano nezadovoljstvo građana u svojim zemljama. U Argentini je u poslednjih dvadeset godina stasala generacija mladih koja zna samo za ekonomsku krizu.
Stoga biračima, umornim od peronista ogrezlih u korupcijskim skandalima, nije trebalo mnogo da poveruju u političke prečice razbarušenog mesije koji na mitinzima vitla motornom testerom.
Vilders, koji ne krije da mu je uzor Viktor Orban, iskoristio je široko rasprostranjenu frustraciju zbog priliva ilegalnih migranata da udvostruči broj mesta u parlamentu. Za razliku od prethodnih izbora, ovaj 60-godišnji politički veteran u kampanji je ublažio antiislamsku retoriku. Nije pominjao zabranu Kurana ni zatvaranje džamija.
Posle Italije, pobeda krajnjih desničara u još jednoj od šest zemalja koje su 1957. udarile temelj Evropskoj uniji ozbiljno je upozorenje tradicionalnim političkim partijama levog i desnog centra „začaranim” neoliberalnom agendom uoči izbora za Evropski parlament 2024. godine.
Ako ta sve otuđenija politička kasta i dalje bude više slušala naloge iz Vašingtona nego vapaje nezadovoljnih birača koji traže odbranu svojih nacija, granica i prava, lako se može desiti da „evropska tvrđava” ne izdrži sledeće nalete desničarskih oluja.
MAJDAN 3: Volodimir Zelenski bi već mogao da piše memoare u kojima bi ispričao uzbudljivu priču kako je izbegao šest atentata. Na desetogodišnjicu protesta na kijevskom Trgu Majdan, na kojem je po cenu 100 ljudskih žrtava svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič, zakotrljala se priča o „Majdanu 3”. Za Vašington i Brisel „Majdan 2” je bio neophodan kamen temeljac u, nažalost, nimalo romantičnom ukrajinskom brzom putu u NATO i EU. Kremlj nema dilemu u oceni protesta 2013. godine. To je bio jedan u nizu poteza protivnika na geopolitičkoj šahovskoj tabli koji su doveli do toga da ruski tenkovi 23. februara 2022. uđu u Ukrajinu. „Mi to zovemo ’Majdan’, ali, u stvari, to je bio državni udar koji je sponzorisan iz inostranstva”, kaže Putinov portparol.
U situaciji kada američki En-Bi-Si najavljuje da američki i evropski zvaničnici već ozbiljno razmatraju moguće posledice pregovora s Rusijom, uključujući i ono čega treba da se odrekne, Zelenski je lansirao priču o „Majdanu 3”. Navodno, to je naziv kodnog plana ruskih službi da ga svrgnu s vlasti do kraja godine.
Nema sumnje da je ukrajinski predsednik „trn u oku” Moskvi, ali Zelenski sa svojim nerealnim zahtevima sve više postaje i balast u posredničkom ratu s Rusijom, koji SAD očito hoće nekako da završe, ali tako da Zapad izađe što manje ozleđen. Pogotovo otkako je propala ukrajinska kontraofanziva, a u međuvremenu buknuo krvavi sukob Izraela protiv Hamasa. Teško ko ozbiljan još misli da Kijev, koji je, ako je verovati Sergeju Šojguu, od početka meseca izgubio 14.000 vojnika, može da pobedi Rusiju.
POVRATAK OTPISANOG: Bio je to filmski obrt dostojan neke možda buduće „Netfliksove” serije o zakulisnim igrama „heroja” i „zlikovaca” Silicijumske doline. Nekoliko dana nakon što mu je upravni odbor uručio otkaz, Sem Altman se trijumfalno vratio na čelo „Open AI” kompanije koja je napravila veštačku inteligenciju za široke narodne internet mase – „Čet GPT”.
Kako se sada otkriva iz pisma stručnjaka odboru, Altman je otpušten jer su se članovi odbora izgleda uplašili previše brzog proboja u projektu „Kju-star”. Novi model „superinteligencije” uspešno rešava matematičke zadatke u kojima postoji samo jedan tačan odgovor. Praktično, to znači da veštačka inteligencija (VI) već poseduje sposobnost „razmišljanja” veoma sličnog ljudskoj inteligenciji.
Šta ako neka superinteligentna mašina nalik „Halu 9000” iz Kjubrikove „Odiseje u svemiru” sutra odluči da je čovečanstvo suvišno na Zemlji?
Strah od komercijalizacije ovakvog tipa veštačke inteligencije pre nego što se razumeju posledice do kojih njena upotreba može da dovede više nije naučna fantastika.