SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Nikifora.
Foto: Profimedia
Sveti Nikifor Ispovednik bio je carigradski patrijarh i plemić. Njegov otac Teodor bio je visoki činovnik na carskom dvoru, i veoma bogat i blagočestiv čovek. Nikifor je službovao nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali mu je taj položaj omogućio da vidi svu sujetu svetsku, te je odlučio da se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir.
Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom, ali nije želeo sam da primi monaštvo jer se smatrao nedostojnim, iako je svima i u svemu bio uzro. Učestvovao je pre toga na VII vaseljenskom saboru kao mirjanin, po volji cara i patrijarha, i koristio Saboru mnogo svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma.
Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je bio izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primi čin monaški i sve ostale činove redom, i bi 806. godine ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh.
To je bilo u vreme cara Nikifora, koji ubrzo po tome ode u rat na Bugare, i pogibe. Njegov sin Stavrikije vladaše samo dva meseca, pa umre. Posle ovoga zacari se dobri car Mihail, prozvani Rankaba, no vladaše samo dve godine, dokle ga Lav Jermenin ne obori i ne progna. Kada se ovaj Lav zacari, posla mu patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će se držati i braniti prava vera).
Car je nije potpisao, no odložio je to do krunisanja. A kada ga je patrijarh krunisao, on je ponovo odbio da potpiše knjigu, i objavi se ubrzo kao jeretik ikonoborac. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati pravoj veri, no uzalud. Car nasilno izagna Nikifora na zatočenje na ostrvo Prokonis gde u bedi i lišenjima svake vrste provede trinaest godina, pa se preseli u večnost 827. godine.
Kao patrijarh upravljao Crkvom Hristovom devet godina.
U sećanje na svetog Nikifora, važno je danas da se posvetimo veri, jer povratak veri znači povratak sebi i suštini našeg bića.