Reagovanje na tekst „Zapadne vrednosti i Srbija” prof. dr Duška Lopandića, „Politika” 17. maj 2023.
Tekst „Zapadne vrednosti i Srbija” prof. dr Duška Lopandića, potpredsednika evropskog pokreta u Srbiji („Politika” 17. maj 2023) treba, pretpostavljam, razumeti kao davanje putokaza Srbima gde su prave vrednosti. Na Zapadu. Tamo su deklaracije američka (1776) i francuska (1789) o pravima čoveka, slobodama, jednakosti; zatim Univerzalna deklaracija UN o pravima čoveka, Ugovor o EU. Posebno je impresivan član dva Ugovora o Evropskoj uniji koji da se praktikovao, Srbija ne bi bila zasuta kišom bombi, kao što Srbi van Srbije ne bi doživeli tragičnu sudbinu. Ubacuju se u „zapadne vrednosti” misao Slobodana Jovanovića, Dostojevskog, ne zna se zašto, Dositeja, monstruozni zločin u školi „Vladislav Ribnikar”, i reči o flekama jednog pisca (!).
Ali zadržimo pažnju na zapadnim vrednostima. Podsećanje na dve deklaracije vodi čitaoca dva veka unazad u vreme kada se ukida staleško, a rađa građansko društvo. Od kraja 18. veka do naših dana mnogo je vremena proteklo. Šta se sve događalo sa zapadnim vrednostima u evropskoj i svetskoj stvarnosti do ovih dana? Najkraće rečeno, blagostanje se mešalo sa destrukcijom. Bar tri političko-socijalne činjenice koje, pored pozitivnog učinka zapadnih vrednosti, ukazuju na zabrinjavajući razmak između papirnih i stvarnih vrednosti.
Prvo, ove objave o pravima i slobodama naroda i čoveka, prati stvarnost porobljavanja i kolonizovanja. U Americi postoji institucija ropstva do Linkolna, 1862. godine, a zapadne evropske države šire kolonijalne posede.
Od vremena pomenutih deklaracija, na Zapadu se odvija borba slobodarskih i antidemokratskih vrednosti, a eksplozija nemačkog nacizma pre samo sedamdeset godina poništila je sve vrednosti iz deklaracija; začudo, oslobađanje od ideologije smrti došlo je sa Istoka Evrope 1945. godine, iz država koje nisu imale takve povelje o slobodama i pravima.
Ove vrednosti zapisane na Zapadu prate veći i manji ratovi tokom prethodna dva veka. Ratovi su sastavni deo njegove vrednosne istorije. Osvajanje, ratom ili mirom, dalekih teritorija i pokoravanje naroda i rasa od strane zapadnih sila, dokaz je upotrebe univerzalnih vrednosti za svoju korist.
Drugo, napisane su brojne kritičke knjige, velikih filozofa i sociologa o naličju zapadnih vrednosti u zapadnim demokratijama. U nedrima novog „demokratskog Levijatana” krije se „nevidljiva moć” (Bobio) ili „vlast pod okriljem noći” (Kin). Današnji engleski filozof, piše kako se „danas u srži svih demokratskih režima krije klica despotije”.
Međutim, o praksi zapadnih vrednosti piše se i u vreme kada su one obasjale pojavu nastupajućeg kapitalističkog građanstva. Nedugo posle donošenja američke deklaracije, dakle pre dva veka, Tokvil putuje po Americi i uočava neke vrednosti u stvarnosti koje će, kako vreme odmiče, pokazati svoje pravo lice tokom 20. i 21. veka.
Francuz uočava da je osnovna vrednost američkog društva lično bogaćenje i sticanje moći. Uvećavanju bogatstva kao temeljnoj vrednosti Zapada podređena je vrednost slobode. Sloboda koja se slavi u Deklaraciji praktikovala se kao instrument materijalnog bogaćenja. U slobodi, piše Tokvil, Amerikanac nalazi „najbolje oruđe i najsigurniju garantiju za svoje blagostanje. Oni te dve stvari vole jednu zbog druge”. On se, logično pita kuda vodi država sa takvom vrhunskom vrednošću? Da li se strast bogaćenja može zadržati u granicama Amerike? U odgovoru koristi jednu analogiju sa starim Rimom. „Sve ih goni da ovladaju morima, kao što je Rimljane gonilo da osvoje svet”. To se zapaža na početku 19 veka. Otuda on upozorava sve prijatelje demokratije da treba sa zabrinutošću da gledaju na širenje osnovne američke vrednosti.
Problem sa dve čuvene deklaracije je u tome što su vrednosti implicitno definisane kao instrumentalne, zapadnocentrične, materijalno sebične; one su u funkciji ostvarenja zapadne slike čoveka, društva, politike. Stalno uvećavati proizvodnju, trgovinu, bogatstvo – to je osnova za uspostavljanje dominacije u svetu. Kako vreme odmiče širenje bogatstva i moći prati i širenje vojne sile (NATO), a selektivna upotreba tolerancije, pravde, slobode sve izraženija.
Treće, Zapad koristi u nekim situacijama ratna, antidemokratska sredstva za ostvarivanje svojih vrednosti. Premnogo je primera koji svedoče da se tokom istorije, zapadne vrednosti ostvaruju prevarama, lažima, nasiljem. A nama Srbima, na ruševinama NATO bombardovanja, ne treba preterano hvaliti zapadne vrednosti. U ime koje zapadne vrednosti, politički golemaši odlučuju da se bez ikakvog međunarodno pravnog osnova, ubija i ruši po Srbiji i da potom oduzmu deo istorijske teritorije iz njenog ustavnopravnog poretka? U čemu je to pravdoljubiva zapadna vrednost, gde je slovo iz velikih deklaracija? A Srbima je napadnuta temeljna vrednost: pravo na život u granicama svoje države.
Srbija je gađana bombama NATO-a upravo pod okriljem zapadnih vrednosti, koje nisu odbačene već su protumačene tako da je vojna agresija s jedne strane odbrana zapadne civilizacije, a s druge da je to dobro za srpski narod. Ko ovo ne vidi taj ne vidi ništa u svetu u kojem živi.
Ima u Srbiji, u političkim grupacijama i javnosti onih koji bi se bacili u ruke do kraja donosiocima zapadnih vrednosti, koji u duhu vremena slede evropske integracije. Ali u narodu će ostati vekovno pamćenje da se već tri decenije, pod okriljem zapadnih vrednosti, obavljaju demonizacija, klevetanja, kažnjavanje, ponižavanje Srba sa „humanitarnom intervencijom” NATO-a kao krešendom antisrpstva.
Svet u kojem živimo nije pronašao svoju izvesnost, svoju sigurnost. Sve socijalne i političke vrednosti, pokušao je da ostvari Zapad raznim sredstvima, da ih širi po celom svetu i u tome nije uspeo. Od vrednosti na papiru do vrednosti u stvarnosti dug je put. Ko je najviše odgovoran za ovo razmicanje? Oni koji se najviše zaklinju i pozivaju na zapadne vrednosti, a u stvarnom životu deluju njima nasuprot.
naučni svetnik
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista