U čuvenom nemačkog univerzitetskom gradu Hajdelbergu u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg Mileva Marić Ajnštajn je u četvrti oko Glavne železničke stanice dobila svoju ulicu. U ovom jednom od najstarijih nemačkih univerzitetskih gradova velika sprska naučnica je provela semestar kao mlada studentkinja fizike na Politehnici u Cirihu.
Grad Hajdelberg je prihvatio inicijativu dve članice Bavarsko-srpsko akademskog foruma (BSAF) iz Minhena, dr Mirjane Premović Keravica i dr Nataše Pavlović-Hek.
„Svojim velikim angažovanjem i zalaganjem u okviru (BSAF) postigle su da Mileva Marić-Ajnštajn dobije svoju ulicu u Hajdelbergu. Ovim se želi odati počast njoj kao naučnici, što je, pored njenog muža Alberta Ajnštajna, nažalost često bilo zapostavljeno”, dodali su u ovoj organizaciji, koja neprekidno radi na promociji srpske nauke i kulture u Nemačkoj.
„Ovaj uspeh je samo jedan od mnogobrojnih rezultata naše posvećenosti i zalaganja za priznavanje srpskih naučnika i njihovog doprinosa. Veoma smo ponosni na ovu vest i nadamo se da će naši zahtevi da u Minhenu Nikola Tesla i Mileva Marić dobiju ulice takođe biti uspešni. Veliko hvala Nataši i Mirjani, koje su nas učinile ponosnim što smo deo Bavarsko-srpske akademske porodice”, dodali su ovoj organizaciji.
Obaveštenje o prihvatanju inicijative predlagačima dr Mirjani Premović Keravica i dr Nataši Pavlović Hek , članicama grupe za kulturne aktivnosti Bavarsko-srpskog akademskog foruma Minhen poslao je Kristof Miler, nadležan za imena ulica u Hajdelbergu. Blizu Glavne železničke stanice je pored naše Mileve još nekoliko naučnika dobila svoje ulice.
Dr Mirjana Premović Keravica je došla na ovu ideju 2021. godine. Ona je za redakciju Vesti izjavila da Albert Ajnštajn ima jednu veoma dugu ulicu u Minhenu, blizu koje je stanovala i pomislila je da to isto i Mileva Marić zaslužuje.
Ona i dr Nataša Pavlović Hek u ime Bavarsko-srpskog akademskog foruma Minhen, poslale su predlog nadležnima u Hajdelbergu, ali i u Minhen. U predlogu upućenom gradu je navedeno da je Mileva Marić 1894. godine bila student fizike na Politehnici u Cirihu u vreme kada je taj univerzitet bio jedinstven po dozvoli da žene regularno studiraju. Pored toga, Mileva je bila prva od pet žena na Visokoj školi 1897. godine i kao mlada studentkinja jedan semestar u studijskoj 1897/98. provela je na Univerzitetu u Hajdelbergu, a tada ni u Nemačkoj žene nisu mogle da studiraju bez ličnog odobrenja profesora.
Izvor: Rasejanje.info/Foto: Privatna arhiva
