DA LI ste nekada čuli kako vaš mozak i mišići zvuče dok međusobno “komuniciraju” i kako to izgleda uživo, direktno snimljeno, na ekranu? Dovoljno je, uz malo slane vode, zalepiti tri elektrode, dve na podlakticu, jednu na šaku, i povezati ih sa uređajem koji će očitati zvuk. Onda samo stiskate i otvarate pesnicu i svaki put čuje se jasan i glasan šum. A šta se zapravo događa? Preko elektroda na koži snimani su i tonski pojačani električni impulsi tela koje mozak šalje kada “kaže” ruci da se se pomeri, a zvuk dolazi od takvih impulsa u mišićima.
Foto: N. Skenderija
Priliku da dožive ovo neobično iskustvo imaju naši i strani učenici srednjih škola i studenti koji u Centru za promociju nauke (CPN) u Beogradu, besplatno pohađaju letnje radionice Grega Gejdža, poznatog američkog neuronaučnika koji već deceniju sarađuje sa CPN. Ideja im je, kako kaže, da kroz ove programe inspirišu mlade na što više kreativnosti.
Na jednom mestu, u prostoru Centra namenjenom samo za izradu i izvođenje eksperimenata, posvećeno rade studenti iz SAD, Japana i Indonezije, kao i srednjoškolci iz Srbije. U timovima, zaneseno “daju život” svojim projektima, crtaju, računaju, seku kartone, odmotavaju klupko kanapa i konca, lepe plastične deliće i povezuju ih tako da formiraju oblik šake. Sve vrca od kreativnosti, žamora, radosne razmene ideja, često i smeha.
Foto: N. Skenderija
– Ovde smo da bismo omogućili studentima da osmisle neki zanimljiv projekat povezan sa ljudskim telom. Želeli smo manje digitalnog, a više analognog sučeljavanja ili kako se to kaže interfejsa. Upotreba papira, konca i kartona mnogo je zanimljivija jer podstiče kreativno razmišljanje. Kreativnost je ključna u nauci za razvijanje što boljih eksperimenata. U suprotnom, svi bi radili iste eksperimente na isti način, što bi bilo veoma dosadno – kaže Grejdž za “Novosti”.
Objašnjava nam i da polaznici trenutno konstruišu interfejse između mozga i mašine. Jedan tim pravi Morzeov detektor, drugi igricu, a treći pametnu kuću.
Foto: N. Skenderija
– Učesnici odlično reaguju i na eksperimente, često su zadivljeni i uzbuđeni prilikom njihove primene. To što vide rezultate u realnom vremenu i razumeju složene koncepte kroz praktične aktivnosti čini im učenje zanimljivim i nezaboravnim. Zajednička osobina nam je strast prema nauci i obrazovanju. Svi smo posvećeni tome da neuronauku učinimo dostupnom i zanimljivom svima, bez obzira na njihovo prethodno znanje – kaže Grejdž.
Poznati neuronaučnik nam otkriva i da je njegov pristup nauci neformalan i zabavan, ali da je vrlo ozbiljno shvata. Ima i reči hvale za đake i studente iz Srbije.
– Srpski đaci i studenti su entuzijastični, radoznali i željni znanja. Postoji značajan potencijal za razvoj neuronauke u Srbiji, što će se sigurno i dogoditi uz odgovarajuće resurse i podršku za negovanje mladih talenata i inovativnih umova.
Foto: N. Skenderija
Jedan od njih je sigurno i učenik Aleksa Zdravković, koji je na radionicu CPM stigao iz Niša.
– Završio sam prvu godinu srednje elektrotehničke škole i došao sam da bih saznao više o neuronauci. Upoznao sam drugare iz celog sveta, sa kojima trenutno pravim projekat igrica koje koriste mišiće kao kontrolore. Igra je za dvoje, oboje stave elektrode na mišiće i ko ga jače stegne pobediće. Cela škola je na engleskom pa mi je zanimljivo i da “vežbam jezik” – rekao nam je Aleksa.
Mladi Japanac Teruaki Kimišima (20) je već deo Gejdžovog tima:
– Ovde je mnogo zanimljivo, podučavajući učenike i sam dolazim do novih saznanja. Uživam gledajući ih kako se zabavljaju dok se bave elektrofiziologijom ili neuronaukom. Trudim se da im na najjednostavniji i najbolji način približim sve što znam.
Istražuje i neurorobotiku
BUDUĆNOST neuronauke je uzbudljiva. Sa napretkom tehnologije i sve većim razumevanjem mozga, na pragu smo revolucionarnih otkrića. Siguran sam da će neuronauka biti integrisana na svim nivoima obrazovanja, inspirišući novu generaciju naučnika i mislilaca. Uz to, mi istražujemo neurorobotiku, razvijamo male robote koji koriste veštačke mreže neurona, a deca mogu da ih programiraju, što će otvoriti nove mogućnosti za učenje i eksperimentisanje – kaže Greg Gejdž.
Otvoreno 14 laboratorija
GEJDž je donirao opremu kao i svoju knjigu sa zanimljivim i jednostavnim prikazima za izvođenje mnoštva eksperimenata, nekim srednjim školama u Srbiji. U njima su oformljene i laboratorije tzv. mejkers labovi, prostori za zajednička okupljanja mladih istraživača.
Foto: N. Skenderija
– Ovi prostori su zamišljeni ne da budu formalne učionice, već mesto gde će srednjoškolci realizovati neke svoje projekte, npr. ako profesori fizike ili biologije žele da im održe neke vanškolske aktivnosti – objašnjava Aleksa Vasić, iz CPN. – Tu mogu da se oprobaju u dizajnu ili pravljenju nečega na 3D štampaču ili da urade različite projekte i uče ono što kroz formalno obrazovanje ne mogu. Do sada je otvoreno 14 mejkers labova u Srbiji, u septembru će biti još 15, a koriste ih i tehničke škole i gimnazije.
Naš zet
MOJA supruga Aleksandra je iz Beograda, otuda sam povezan sa Srbijom. Ova lična povezanost podstakla je kod mene duboko interesovanje i posvećenost doprinosu obrazovnoj i naučnoj zajednici u Srbiji – pojasnio nam je Gejdž svoje interesovanje za buduće i mlade naučnike u našoj zemlji.