VELIČANSTVENO je, juče, u Vitebsku, započeo sedmodnevni, 33. po redu međunarodni festival umetnosti “Slavjanski bazar”. U ovoj, kako je mnogi smatraju, tradicionalnoj prestonici Belorusije, narednih dana smenjivaće se pozorišni, umetničko scenski ansambli, pevačke grupe, solisti koji su se glasom proslavili celim svetom, kao i dečji ateljei.

ЈОШ УВЕК СЕ ЧУЈЕ ЗВИЖДУК У ОСАМ: У Витебску отворен 33. међународни фестивал уметности Славјански базар

Foto: D. Milovanović

Velika scena kulture Belorusije u Vitebsku, ove godine zablistaće u svoj svojoj velelepnosti, kao domaćin ansamblima iz celog sveta, uprkos delom međunarodne izolacije koja je, ipak, nije uspela da nametne ograničenja nezaustavljivih umetničkih tokova. Ušće im je, ovih dana, Vitebsk, na oko dve stotine kilometara od Minska, odakle se “Novostima” javio Dušan Svilar, član žirija ovog prestižnog takmičarskog foruma. Preneo je prve utiske:

– Vitebsk je sav u znaku ove, ne samo takmičarske, nego i prelepe svečarske atmosfere – kaže nam Svilar – od pasoške kontrole u Minsku, pa do Vitebska, sve je u znaku ovog festivala. Dok prestonica kulture Belorusije dočekuje goste, takmičare, upućuju se iz ove, samo naizgled marginalizovane zemlje, najuzvišenije poruke ljubavi i mira.

Za “Novosti” ih prenosi ambasador Belorusije u Srbiji Sergej Malinovski:

Foto: Novosti

Dušan Svilar u žiriju “Slavjanskog bazara” u Vitebskku

– Međunarodni festival umetnosti “Slavjanski bazar” u Vitebsku je najveći i najznačajniji kulturni forum u Republici Belorusiji – kazao nam je gospodin Malinovski. – Posebno je važno, danas, da festival koji je odavno prevazišao granice slovenskog sveta, ostvaruje svevremeni moto “kroz umetnost prema miru i međusobnom razumevanju”. To je moto koji ujedinjuje učesnike i goste sa svih kontinenata.

Amabasador Malinovski je, govoreći za “Novosti”, podsetio da je vitepska scena decenijama bila posebno uspešna za srpske takmičare, dobitnike nagrada “Slavjanskog bazara”.

– Ovom tradicionalnom umetničkom scenom odzvanja “Zvižduk u osam” Đorđa Marjanovića. Pesme Radmile Karaklajić, Mikija Jevremovića i mnogih drugih koji su pronašli i ostavili mesto u srcima zahvalne beloruske publike i gostiju ovog značajnog festivala.