JEDNA od najpoznatijih zgrada u Beču svakako je Državna opera. Gotovo da nema turiste koji je neće obići i ispred nje se slikati. Zato zvuče neverovatno, čak blasfemično, novinski napisi iz doba gradnje: “Sikardsburg i Van der Nul nemaju stila. Grčki, gotski, renesansa, njima je sve to isto!”
Bečka opera
Arhitekte koje su projektovale operu, August Sikard fon Sikardsburg i Eduard van der Nul, nemilosrdno su razapinjani u štampi i ogovarani po bečkim kafanama 19. veka. Njihov greh, zapravo, bio je – odvažnost i umetnička vizija. Prezirali su imitacije i već umorni neoklasicizam. Želeli su novu arhitekturu. Tračevi, laži i izmišljotine prvo se odražavaju na Sikarda, koji doživljava nervni slom. Za njim puca i Van der Nul, koji će se obesiti 3. aprila 1868. Deset nedelja kasnije, 11. juna, umreće i Sikard. Neće dočekati svečano otvaranje opere, 25. maja naredne godine.
U knjizi “Odvažni poduhvati” belgijska pesnikinja Šarlote van den Bruk prikuplja trinaest priča o tragičnim arhitektama. Neki su danas priznati i cenjeni, dok su drugi sasvim zaboravljeni. Zajedničko im je to što su ili izvršili samoubistvo ili ih prati takav glas.
Treći trg i Srebrno drvo
Ona je godinama putovala po Evropi i Americi, obilazeći poslednja dela umetnika i graditelja o kojima piše, i stvorila delom memoarsku, delom putopisnu, delom refleksivnu prozu. U knjizi, koja obuhvata period od četiri veka, našli su se mnogi vizionari, poput Italijana Lamonta Janga, čoveka koji je od Napulja želeo da napravi zelenu oazu i koji je prvi smislio gradsku žičaru, ali su ga savremenici ismejali. Ubio se kao sedamdesetosmogodišnjak, 1929. godine, u tornju sopstvenog doma, Vile Ebo. Autorka ga naziva “astronautom iz srednjeg veka”. Pod sličnu kategoriju mogao bi se podvesti i Star Gidron Kempf sa svojom baštom kinetičkih skulptura u Kolorado Springsu, koji je sebi prosvirao mozak u 78. godini, kada ruke nisu htele da ga slušaju. Smisao u življenju bez stvaranja nije video.
Pablo Cepeda, Treći trg i Srebrno drvo
Ili Redžinald Viklif Gir, koji je, ostavši mlad udovac, uložio sebe u golf terene Pajn Veli, u Filadelfiji. Želeo je da napravi najizazovniji raj za golfere, ali trava uporno nije htela da se primi na peskovitom terenu, a novca je ponestalo. Pucanj se prolomio 24. januara 1918. Danas su golf tereni Pajn Veli najprestižnija zatvorena zajednica na svetu.
LjUBAV I LjUBOMORA
GLAZGOVSKU četvorku činili su arhitekte Čarls Reni Mekintoš, dizajner Herbert Makner i sestre Margaret i Frensis Mekdonald. Margaret će se udati za Čarlsa, Frensis za Herberta i biti razapeta između njegove ljubomore na njen rad, majčinstva i umetnosti. Ubija se 1921, a Herbert njene radove uništava.
Tužna je i priča o mladom arhitekti Redžinaldu Viklifu Giru, koji se ubio kada se čelična krovna konstrukcija bioskopa Nikerboker, njegovog “čeda”, srušila pod teretom snega i ubila stotinak ljudi, u Vašingtonu, ali i priča o valonskoj bibloteci, na Malti, sa vrednim knjigama koje izjeda žižak. Biblioteka je poslednje delo svojevremeno slavnog sicilijanskog arhitekte Stefana Itara. Na nerazjašnjen način Itar je preminuo 1790, samo šest dana pre završetka zdanja.
Knjigu je s holandskog prevela Mila Vojinović, a izdavači su “Treći trg” i “Srebrno drvo”.