Kupiti svoj stan i osnovati porodicu za mlade u Srbiji je misaona imenica.
Osamostaljivanje misaona imenica za mlade u Srbiji: Ne biraju da žive s roditeljima, ali moraju
Zato i ne čudi što je prema istraživanjima stavova mladih u Srbiji, većina spremna da, u nadi da svoju nezavisnost ostvari, napusti državu i ode u inostranstvo. Pritom, nemali broj spreman je i da u potpunosti promeni karijerni put kako bi zaradili više novca, piše nedeljnik NIN.
Četvrtina mladih u Srbiji nema novca da živi samostalno
Predsednica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Gordana Adamov rekla je za NIN kako je poznato da više od polovine mladih u Srbiji, tačnije oko 60 odsto trenutno živi sa porodicom, najčešće iz razloga što se još uvek nalaze u obrazovnom sistemu. Ipak, dodaje, jedan deo mladih ne bira da živi sa roditeljima ni zbog čega drugog nego zbog nedostatka finansijskih sredstava.
„Jedna četvrtina mladih koji žive sa svojima kažu da jednostavno trenutno nemaju novca da žive samostalno, dok tek nešto manje od 28 odsto mladih u Srbiji danas žive sami ili sa partnerom u svom stanu ili svojoj kući“, rekla je Adamov.
Žana iz Beograda ima 28 godina, i već godinu dana živi sama u iznajmljenom stanu. Radi kao menadžerka digitalnih komunikacija već dve godine, i rekla je za NIN da njeni vršnjaci mogu živeti samostalno isključivo pod nekoliko uslova.
„Ljudi mojih godina mogu da priušte samostalan život ukoliko rade, imaju pristojnu platu i žive u stanu u kom kirija nije podignuta za 100 odsto u prethodnom periodu. Na svu sreću, iznajmila sam stan u kom je drug živeo pre mene i kirija je i dalje pristupačna. Verujem da je studentima i ljudima koji tek traže posao problematična situacija zbog velike inflacije i da ne mogu da žive bez pomoći roditelja. Nažalost, ne vidim kako će se situacija poboljšati, već nasuprot, da će cene samo rasti, a naše plate ostati manje više iste“, rekla je ona.
A koja je to idealna plata koju mladi zahtevaju? Prema rečima Gordane Adamov iz KOMS, većina mladih kod nas veruje da im je potrebno minimalno 1.000 evra za pristojan i dostojanstven život. Sa druge strane, ona je naglasila da svega oko 12 odsto njih danas ima ta primanja.
„Sada, često se dešava da nama mladima kažu kako smo mi previše ambiciozni i da mnogo tražimo. Sa druge strane, ako uporedimo statistiku, prosečna potrošačka korpa u Srbiji prošle godine bila je oko 100.000 dinara, a prosečna neto zarada u tom mesecu bila je oko 86.000 dinara. Ako to sagledamo, shvatamo da su mladi zapravo skromni, a ne da traže mnogo po pitanju zarade“, rekla je ona za NIN.
Apsolvent Simon iz Novog Sada živi sam u garsonjeri van centra Novog Sada, a kiriju i račune mu još uvek plaćaju roditelji i, kada se sve skupi na gomilu, na kraju meseca veliki procenat njihove plate odlazi samo na to. Kada završi fakultet, rekao je on za NIN, planira da se preseli u Beograd zbog većeg opsega poslova kojima bi mogao da se bavi, kao i zbog toga da se konačno osamostali.
„Čini mi se da je normalno življenje samostalno gotovo nemoguće ako si podstanar, jer ako imaš neku medijalnu platu teško je otplatiti stan, račune, hranu i imati za izlaske a kamoli za neka putovanja. Smatram da bez plate od 1.500 do 2.000 evra ne može normalno da se živi, što je veliki problem za nas mlade“, rekao je on.
Ona je naglasila da 85 odsto mladih, u cilju postizanja ekonomske nezavisnosti od svojih roditelja, često kao jednu od opcija biraju prekvalifikovanje i posao u drugoj struci. Sa te strane, dodaje, mladi jesu spremni da rade druge poslove, ali to često nije dovoljno.
„Takođe, negde preko polovine mladih spremno je da se nakon izlaska iz obrazovnog sistema prekvalifikuje kako bi pronašli bolji posao. Jednostavno, neophodno je da naša država uredi politiku i kreira bolju stambenu politiku upravo za mlade. Mi to imamo u nekim predviđenim strategijama, ali je neophodno uložiti dodatan napor jer, kada pričamo o recimo osnivanju porodice, to su sve neki uzroci koji mlade jednostavno sprečavaju da se osamostale i žive samostalno, pa i na kraju da osnuju porodicu“, objasnila je Adamov za NIN.
Odlazak u inostranstvo kao delimično osamostaljivanje
Sa druge strane, kao jedan od važnih segmenata osamostaljivanja treba istaći i potencijalnu selidbu mladih u inostranstvo, pri čemu im, prema njenim rečima, delimično postaje lakše da postanu nezavisni.
„Trenutno je situacija takva da svaka druga mlada osoba planira da napusti našu zemlju, a negde oko 40 odsto mladih ne isključuje mogućnost odlaska iz zemlje. Kada ih pitamo zašto bi otišli, pre svega odlaze jer žele dostojanstven život. Ipak, kada ih pitamo šta ih zadržava ovde, to su obično porodica i prijatelji. Mladi se često sele za Beograd iz manjih gradova upravo zbog obrazovanja ili pronalaska posla. Ipak, situacijama sa kirijama je takva da je to izuzetno otežano“, zaključila je Gordana Adamov za NIN.
