Rajli već 10 godina živi i radi u Srbiji, a plan mu je da tako i ostane.
Amerikanac iz malenog gradića odlučio je pre 10 godina da dođe u Srbiju i tu ostane za stalno. Rajli je rodom iz mesta koje ima oko 15.000 stanovnika, živeo je i radio na Tajlandu, Kostariki, Slovačkoj, ali je izabrao Srbiju za svoj dom.
Radi kao profesor engleskog jezika, ranije je bio turistički vodič i organizovao ture po Srbiji.
Rajli se oseća slobodnijim i rasterećenijim otkako živi u Srbiji, a otkrio je i razloge zbog kojih se tako oseća, koje su mu omiljene stvari u Srbiji, kao i koje su sličnosti između Srba i Amerikanaca.
“Ako imaš dobar posao ovde, zapravo smatram da je ovde veća sloboda, nego u SAD, što se tiče kvaliteta života. Osećam se mnogo srećnijim ovde, nego sam živeo u SAD”, započeo je Rajli.
Ispričao je zatim i kako je izgledao njegov prvi dolazak u Srbiju.
“Kada sam prvi put došao odseo sam u hostelu i otišao sam u Skadarliju, čuvenu boemsku četvrt. Sećam se da sam ušao u kafić i neki mladić me je upitao da li sam Amerikanac. Onda mi je ispričao sve o NATO bombardovanju. Bio sam pomalo zabrinut, pomislio sam ‘ovo nije način na koji želim da započnem razgovor’. Rekao mi je: ‘U redu je, treba da probaš našu pljeskavicu, treba da probaš ćevape, i onda mi je jednostavno platio večeru. Rekao mi je da moram da probam vrhunski srpski roštilj, i samo tako platio mi je večeru. Kupio mi je rakiju i rekao ‘dobrodošao u Srbiju’”, ispričao je Amerikanac i kaže da je to ostavilo ogroman utisak na njega.
On kaže da je želja da živi i radi u Srbiji bila velika, učio je naš jezik dve godine i savladao čitanje i pisanje ćiriličnog pisma. Ipak, kako kaže, padeži su mu zadali veliku glavobolju, pa je odlučio da ih jednostavno izbegava.
“Kada me ljudi pitaju kakvi su Srbi, uvek se našalim i kažem zamislite da Rusija i Španija imaju dete. To je Srbija. Sve je slovensko, imate ćirilicu, imaš pravoslavlje, rakiju, vodku, postoji taj slovenski element, ali zbog toplog vremena i blizine Mediterana, prisutan je i italijanski ili španski ‘vajb’”, navodi.
Mnogo toga je usvojio od Srba, a prijatelji iz SAD kažu da je direktniji i opušteniji, te da često kaže “je*i ga” za gotovo sve situacije.
Na svom Instagram profilu objavio je fotografiju gde je u opisu naveo da slavi slavu 17. marta, a zatim je objasnio i kako je do toga došlo.
“Kada sam živeo i radio u St. Luisu, postoji stara četvrt naseljena irskim imigrantima. Oni slave 17. marta Dan svetog Patrika. Tamo sam se uključio u tradicionalni defile i proslave koje se uvek održavaju 17. marta bez obzira na sve. Moji prijatelji iz Srbije znaju da se uvek vraćam u SAD za Dan svetog Patrika. Jedan od mojih prijatelja koji je se razume u istoriju rekao mi je da Sveti Patrik priznat kao svetac pre raskola crkve, pa mi je rekao da je tehnički, Sveti Patrik može da bude moj pravoslavni svetac, odnosno moja slava. Rekao sam u redu, on je odsad moja slava”, uz smeha kaže ovaj Amerikanac.
Tri najbolje stvari u Srbiji
Kao tri stvari koje su ga posebno oduševile navodi srpsko gostoprimstvo, hranu i opuštenu atmosferu.
“Sviđa mi se što je ritam usporeniji nego na šta sam navikao. Imate onu srpsku reč: ‘polako’. Često mi kažu ovde ‘polako, opusti se’.
Tri najgore stvari o Srbiji
Ipak, kaže da reč “polako” zna ponekad i da ga iznervira, a naročito kada je reč o pribavljanju određene dokumentacije iz državnih organa.
“Kada pokušavaš da dobiješ ličnu kartu, svoja dokumenta, tu nastaje problem. Čeka se nedeljama da se dođe do tih papira. To je loša stvar i stranci se stalno na to žale. Kad idem u MUP da dobijem svoje radne papire, čekam nedeljama”, objašnjava.
Kaže i da povremeno naleti na ponekog nacionalistu.
“Do sada sam naučio da kada čujem da se razgovor odvija u tom smeru, samo se povučem.”
Budući srpski zet
Rajli je već dve godine veren za Srpkinju i planiraju da se venčaju. On i svake godine obnavlja svoj boravak i nema državljanstvo, a brak sa Srpkinjom može mu olakšati put do vize.
Pošto je radio jedno vreme i kao turistički vodič kroz našu zemlju, kaže da uvek rado preporuči da se poseti Slaninijada ili kobasicijada. Kako kaže, nezaobilazan je i festival Mudrijada.
Sličnosti između Amerike i Srbije
“Amerikanci iz malih gradova slični Srbima iz malih gradova. Prijateljski su nastrojeni, opušteni, možda pomalo konzervativni, ali će i dalje biti ljubazni prema vama. Ponekad glasno pričaju, Srbi ponekad znaju da budu glasni, poput Amerikanaca”, ispričao je.
“Ovde je mnogo sigurnije, u smislu uličnog kriminala. U Beogradu mogu da izlazim u toku noći, da prošetam subotom uveče. Nikad mi niko nije dobacivao, nikad mi niko nije prišao ili napao. Osećam se veoma sigurno. U SAD to nije slučaj. U vestima su samo masovna ubistva po školama, masovna ubistva po šoping centrima, na koncertima, ulici… To je veliki problem u SAD. Zato kažem, ako dođeš ovde, osećaćeš se mnogo sigurnije nego u većini gradova u Americi”, rekao je Rajli.
Šta Amerikanci mogu da nauče od Srba?
Budući srpski zet kaže da Amerikanci imaju šta da nauče od Srba, a pre svega da nauče da cene kvalitet života, prijateljstvo, porodicu.
“Treba da cene uživanje u kafi sa prijateljem, provođenje vremena sa decom, da cene više takvih stvari, a ne samo da razmišljaju o svom poslu. Ljudi u Srbiji kada imaju problem nazovu svoje prijatelje, porodicu, razogovaraju o tome sa njima, u Americi se ljudi okreću medikamentima”.
Sa druge strane, navodi da pronazak posla u Srbiji može biti teži, ali ako imate dobar posao, zapravo ga smatra slobodnijim nego posao u SAD.
