BEOGRADSKI Muzej savremene umetnosti, od 4. jula u Kulturnom centru Srbije “Ivo Andrić” u Pekingu, izložbom “Javno telo”, predstavlja deo svoje kolekcije koji se odnosi na domaću avangradnu scenu sa kraja šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka.
Neša Paripović, N.P. 77, Foto MSU
Tačnije, na umetničke prakse koje su se tada kod nas razvijale paralelno uz svetske tokove konceptualne umetnosti. Ova postavka, čiji je autor Una Popović, viša kustoskinja MSU, kineskoj publici predstaviće dela autora koji su se bavili performansom, i to Marine Abramović, Katalin Ladik, Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.
Na izložbi će se tako naći neki od ključnih radova, koji danas predstavljaju značajno nasleđe umetnosti druge polovine 20. veka u internacionalnim okvirima. To su Paripovića film “N.P.77”, video-rad “Oslobađanje memorije” Marine Abramović (1975), fotografije performansa Blackshave Poemin Katalin Ladik (1978), kao i fotografije performansa Zorana Popovića “Aksiomi” (1972), Ere Milivojevića “Oblepljivanje umetnika” (1971), Balinta Sombatija “Lenjin u Budimpešti” (1972).
– Svako od predstavljenih umetnika – bilo da su delovali zajedno u grupi (beogradska neformalna grupa šestoro konceptualnih umetnika podrazumevala je M. Abramović, E. Milivojević, N. Paripović, Z. Popović, R. Todosijević i G. Urkoma ili subotička grupa Bosch + Bosch pri kojoj su neko vreme bili priključeni Katalin Ladik i Balint Sombati) ili pojedinačno – pronalazio je sopstveni ili sebi najadekvatniji način promišljanja umetnosti, a posledično i strategiju rada sa telom – piše u najavi postavke. – Svako od njih je svoju akciju rada sa telom demonstrirao drugačije, odnosno, svako je sprovodio drugačiju ideju i nameru iza svojih akcija.
Izložba “Javno telo” ukazuje na dve linije kojima se kretala neoavangardna umetnost toga vremena. Jedna se odnosi na radove unutar kojih su se ispoljavali individualni pogledi na socijalne teme (pitanje društvenog okruženja i položaja umetnika u njemu, problemi u vezi s pozicijom žena u društvu ili kategorija tela), dok u drugu grupu spadaju oni koji su razmatrali kognitivne i mentalne akcije pojedinaca, zarad preispitivanja složenije uloge delovanja unutar kolektiva i suživota.
Svečano otvaranje
IZLOŽBU je otvorila Tatjana Soldat, direktorka Kulturnog centra Srbije “Ivo Andrić” u Pekingu, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, i Una Popović, kustoskinja izložbe. Postavka će trajati do 17. jula.
– Selekcijom različitih radova u odnosu na subjekat i objekat umetnosti – “telo”, izložbom se prezentuje skala i repertoar mogućnosti performansa, pri čemu može da se ističe mesto izlaganja, izloženi objekt i moguća ambijentalna celina kao postavka privremenog ili stalnog karaktera. Termin “javno telo” ovde sagledavamo u širem i polivalentnijem odnosu, kao relaciju fizičkog delovanja i javnog konteksta, mesta grada, otvorene pozicije galerije ili same telesne ekspresije koja deluje kao “javni medij” kroz istupanje nečega unutrašnjeg, mišljenja ili stanja – zaključuje se u tekstu koji prati izložbu u Pekingu.