POD sloganom “Lepota (ne)će spasiti svet”, u Beogradu (od 25.septembra do 4. oktobra) biće održan Bitef, čije pedeset osmo izdanje će, izvesno, ostati upamćeno i po prvom gostovanju Komedi fransez u našoj zemlji.
Ovogodišnji slogan zapravo je parafraza Miškinove rečenice u “Idiotu”, a po rečima umetničkog direktora i selektora Nikite Milivojevića, pitanje je da li ovakvom svetu uopšte ima spasa i da li ga, na kraju, vredi i spasavati:
– Činjenica je da hiljade ljudi širom sveta trenutno pokušava da ga poprave na različite načine. Hiljade predstava nastaje sa željom da postane bolji, a on je svakog dana sve gori – ističe Milivojević. – Na tematskom planu 58. Bitef bavi se preispitivanjem arhetipova ženskosti, nekim novim tumačenjem poznatih heroina poput Hekube i Antigone. Drugi festivalski segment je uvođenje jedne vrste dokumentarističkog, intimnog teatra sa tri predstave – predavanja.
Plesna predstava “Mekšanje” otvara Bitef i dolazi iz Berlina, a kako kaže selektor, zanimljiva je iz tri razloga: biće to neka vrsta duhovnog spektakla u koreografiji Hristosa Papadopulosa, u kojoj učestvuju plesači stariji od 40 godina. Predstava je precizna, minimalistička u formi, koja publiku pokušava da uvuče u svojevrstan ritam molitve.
– Svakako da će ovogodišnje izdanje obeležiti gostovanje najstarijeg živog, Molijerovog pozorišta. Reditelj i autor teksta “Hekuba, ne Hekuba” jedan je od najznačajnijih evropskih imena i direktor Avinjonskog festivala, Tijego Rodrigeš – naglašava Milivojević. – Poznati mit preispituje iz današnje perspektive, jer je u predstavi reč o zlostavljanju štićenika u Ženevi, u domu za decu sa posebnim potrebama. Posle pokušaja da se slučaj prikrije, majka je tužila instituciju. Reditelj je iskoristio ovu priču kao modernu verziju Hekube, u temi koja je uvek aktuelna: odnos pojedinca i sistema.
Dramaturg festivala i koleselektor Tijana Grumić skrenula je pažnju na predstavu koja će zatvoriti festival, a čiji je autor francusko-holandska umetnica Karolina Bjanki.
– Dolazi sa “Trilogijom snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i laku noć, Pepeljugo”. Ono što je radikalno i revoulucionarno je pomeranje granica izvođačke umetnosti. U ovom performansu bavi se pitanjem seksulanog nasilja koje proširuje i sopstvenim iskustvom na specifičan način, uzimajući drogu na sceni koju napasnici koriste u izlascima da omamljuju žrtve. U prvom delu to je predavanje – performans, dok u drugom na scenu stupa njena izvanredna plesna trupa. Predstava je već viđena na svim svetskim festivalima, a Karolina Bjanki biće i gost Beograda.
U programu su još dve predstave koje imaju veze sa Južnom Amerikom – jedna je “Antigona u Amazonu” , po konceptu i u režiji belgijskog reditelja Mila Raua, koji je dobro poznat bitefovskoj publici: njegovom predstavom “Orest u Mosulu” otvoren je 53. Bitef. Kasnije je usledilo “Novo jevanđelje”, a “Antigonom u Amazonu” Rau završava trilogiju koja se bavi reinterpretiranjem antičkih mitova. Ovom krugu pripada i projekat Kristifora Frika “Palmasola – zatvorsko selo”, u produkciji Klara teatra iz Bazela, u saradnji sa Bolivijom i mestom Santa Kruz de la Sijera koje je, zapravo, zatvorsko selo gde živi oko šest hiljada ljudi – od kojih je oko 25 odsto zvanično osuđeno, dok su ostali privremeno pritvorni…
Inače, osim “Antigone” i predstava “Budućnost” Žige Divjaka (BDP i Mestno gledališče Ljubljana) preispituje odnos prema prirodi. Tu je i “Pukotina” u režiji mladog slovenačkog autora Jana Krmelja koja se, osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, bavi i pitanjima nadzora i kontrole. U okviru festivala biće i tri predavanja – performansa: slovenačko “Seksualno vaspitanje II: Borba” , beogradsko “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, koje potpisuju Irena Ristić i Đorđe Živadinović Grgur i This is my truth,tell me yours autorke Jasne Žmak.
Ista sredstva
PREMA rečima Miloša Latinovića, direktora Bitefa, festival raspolaže istim sredstvima kao i prošle godine, koja iznose oko 60 miliona dinara. Podršku su dobili od gradskog Sekretarijata za kulturu i sponzora, a još se čeka novac sa konkursa Ministarstva za kulturu.
– Ministarstvo već godinama nije ključni finansijer festivala, ali se nadamo da će to ponovo postati u narednim izdanjima, uz gradski Sekretarijat za kulturu – ističe Latinović.