USVAJANjE Rezolucije o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen u Skupštini Crne Gore, kojom se osuđuju najmonstruozniji zločini počinjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima, žestoko je zaljuljala odnose Podgorice sa Zagrebom, ali i sa Bečom i Berlinom.
Novosti
Umesto da zaćute na ovu zastrašujuću istinu i odaju počast stotinama hiljada ubijenih žena, dece i staraca, komšije Hrvati drže lekciju Crnogorcima poručujući preko Konavala da će ovim dokumentom dovesti u pitanje bilateralne odnose i evropski put Crne Gore. I traže da se što pre utvrdi odgovornost za zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom rata devedesetih nad njihovim građanima, štiteći na taj način potomke onih krvnika iz Jasenovca koji su nastavili tamo gde su im dede stale.
Na najsvirepiji način pogubili su zarobljene crnogorske vojnike iz nikšićko-šavničke i barske grupe kidajući im uši, vadeći oči i urezavajući im na čelo “srbosjekom” krst sa četiri ocila. Nažalost, i današnja Crna Gora ćuti na sve to. Vaskrsavanje priče o Jasenovcu preselilo se na teren politike, pa je navodno Šarl Mišel zbog tog logora i onog “kamenog cveta” otkazao dolazak na Cetinje i susret sa šefom države Milatovićem.
Zbog toga je Jakov na Vidovdan zakukao i svu krivicu zbog usvojene rezolucije prebacio na dojučerašnje saborce i iste one Srbe koji su mu bili podrška da pobedi Mila Đukanovića na predsedničkim izborima. Zahvalio im se tako što im je u Njujorku nametnuo epitet “genocidnog naroda”.
Savijanje kičme pred međunarodnim faktorom – zvaničnicima, ambasadorima, i politika nezameranja može biti trenutno isplativo, ali ono nije na fonu nekada svetle diplomatske tradicije predaka podno Lovćena. Crnogorska diplomatija koju danas baštini nova vlast, nažalost, predstavlja kontinuitet prethodnog režima pogotovo kad su u pitanju interesi srpskog naroda u Crnoj Gori i odnos prema Srbiji, Republici Srpskoj i Rusiji. Državna politika se gradi od najtvrđeg kamena, a ne od šljunka i kompromisa, kakva je ova današnja.
Preporučujemo