JASNA ĐUROVIĆ ZA “NOVOSTI”: Novinarstvo nije ako se ne pomeri sve, a neka me život iznenadi – spremna sam (FOTO)

MOJA karijera je počela pre osamnaest godina. Iskrenost, talenat i rad na sebi su je obeležili. Nakon svih ovih godina smatram da sam sazrela, pa se često šalim na svoj račun i volim da kažem da sam punoletna u ovom poslu.

Ovako popularna TV novinarka, autorka i voditeljka emisije “To je život” na TV Una, Jasna Đurović govori za “TV novosti” da novinarstvo bira čoveka, pa je tako i nju, pre osamnaest godina, uzelo pod svoje. Ponosna je na činjenicu da je, radeći svoj posao, na neki način pomogla mnogim ljudima koji su bili na rubu egzistencije, ali i da je dvojici dečaka, i njihovim majkama, pomogla da budu živi i zdravi, a bili su u poslednjim fazama bolesti, i da te dve situacije nikada neće zaboraviti.

– Nikola je dete koje je u poslednjem stadijumu karcinoma, a ja njegovoj majci izgovaram – tamo gde se ja pojavim ne može a da se ne završi dobro. I završilo se najbolje moguće. I u drugom slučaju takođe majci izgovaram istu rečenicu, a njeno je dete u stadijumu budne kome, iz koje se malo ko probudi, a on se probudio tačno mesec dana kasnije. Nije sve ni u novinarstvu i ne mislim da sam u ovim pričama samo i isključivo tu zato što sam novinar, jer je ovo moja misija. Kroz emisiju “To je život” samo je još čvršće nastavljam.

*Kako podnosite promene i izlazak iz zone komfora, koja ljude, neretko, sprečava da napreduju?

– Nikada nisam imala zonu komfora, niti znam šta to znači. Danas sam na terenu, sutra u montaži i u studiju, prekosutra “posao nosim kući”, da bih sledećeg dana bila i u montaži, i na terenu, i u studiju. Šta je tu komfor? (smeh).

*Radeći emisiju, čija priča vas je rasplakala?

– U karijeri sam prolila mnogo suza, ali to oslobađa, kao i smeh, a bilo je i smeha, onoliko i onog koji dovodi do suza. Obrni-okreni, plakalo se. U emisiji “To je život” postoji priča zbog koje smo svi kolektivno plakali na poslu. Priča je o psu iz Hrvatske akcije “Oluja”, koji je svoje vlasnike pronašao posle 139 dana i najmanje 500 kilometara koje je prešao. Mnogo puta je nekih priča bilo u medijima, ali nikada nisu ispričane, niti prikazana kao u mojoj emisiji.

*U ovom vremenu hiperprodukcije raznih medijskih i društvenih formata, svedoci smo da, najčešće zarad rejtinga i senzacija, pojedinci na TV ekranima zbog gledanosti, prave medijski cirkus. Kako sačuvati profesiju u takvim uslovima?

– Čuvanje profesije je individualna stvar, bar danas, jer profesija kao takva nije sačuvana. Novinarstvo je nekada bila veština retkih, danas je posao kojim se bavi svako ko ne zna šta će sa sobom i takvi su najpodložniji pritiscima, manipulacijama, ti ćute, takvi ispunjavaju naređenja. Nije istina da ne može drugačije. Pa ko koliko izdrži (smeh).

*Dobili ste brojne nagrade na raznim festivalima širom Srbije za profesionalno novinarstvo. Šta vam je najveća nagrada za vaš rad i trud?

– Najveća nagrada mi je to što mogu da radim ono što volim, što mi ljudi veruju i što u svojoj karijeri nemam mrlju. Najviše zbog činjenice što ne postoji stvar i situacija zbog koje bih se stidela ili ne bih mogla mirno da spavam.

*Šta bi bilo ispunjenje vaših dometa i želja u novinarstvu?

– Ispunjenje mojih snova bi bilo da jedna Nada posle osam godina pristane da mi da intervju. Verujem da će se to kad-tad dogoditi.

*Kroz posao mnogo putujete, a gde želite da stignete za svoju dušu?

– Nemam prevelike želje. Mnogo toga sam videla i na mnogim mestima bila. Neka me život iznenadi, spremna sam.

*Šta čini vaš svet i vaš prostor, u čemu uživate?

– Uživam u danu bez stresa, u susretu sa dragim ljudima i u zagrljaju moje kćerke Nike. Sve što sam nabrojala, smatram da je sasvim dovoljno.

*Kada biste imali moć, koju biste želju sebi ispunili? Ili nekom drugom?

– Uvek bih izabrala da želju ispunim drugom, jer tako bismo svi zajedno bili srećni ljudi.