Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Nikola Rakočević koji je govorio o premijeri monodrame „Recite nam nešto o sebi”.
Rakočević je rekao da je i reditelj monodrame, koja 7. jula u Malom pozorištu „Duško Radović” zatvara Beogradski letnji festival, ali da smatra da je predstava kolektivna stvar koju je radio sa svojm saradnicima, bez obzira što se sam nalazi na sceni.
Prema njegovim rečima, današnja autentična samoća, živopisna, kad smo sami sa sobom i mobilnim telefonima i način na koji zabavljamo sebe, postaje “nešto jako tužno i dirljivo”.
„Na sceni kroz komunikaciju jedan na jedan, možemo da dođemo do nekog razrešenja i oslobođenja”, naveo je glumac.
U monodrami čovek se prijavi za posao i kada zatraže da kaže nešto više o sebi i bude malo otvoreniji, “on to shvati malo ozbiljnije nego što bi trebalo”.
„Krene kroz lavirint svojih misli, želja i potrebe za osvetom i traženjem krivce, i dođe do nečega što je krucijalno za njega i nas – to je lična vrednost i odgovornost”, rekao je Rakočević.
Upitan kako misli da će mu uspeti da održi pažnju sam na pozornici, Rakočević je rekao da tekst i predstava imaju smisao, i nešto što je njemu važno da podeli sa ljudima.
„Na koji način će to da klikne tamo, to moramo da vidimo. To ne znam, videćemo u tom trenutku”, priznao je glumac.
Rakočević je rekao da uspeh predstave “Očevi i oci” Narodnog pozorišta u Beogradu leži u spoju “svih elemenata koji čine pozorište”.
Prema njegovim rečima, reditelj Veljko Mićunović je došao jako spreman, što su glumci prihvatiili oberučke i diciplinovano, a sjajno su uradili svoj posao dramaturg Kata Đarmati, kompozitor Nevena Glušica i svi drugi.
Rakočevič je ocenio da je ključ u priči koja se bavi našim genetskim usudom, koji nosimo i vučemo sa sobom, odnosno bežanjem od nacionalnog identiteta ili preteranim zauzimanjem za njega.
Navevši da je još jedan veliki plus što publika jako voli pisca Slobodana Selenića (1933-1995), Rakočević je podsetio da su premijera i prva repriza rasprodati pre nego što je izašao plakat.
„Nisu znali kakva će predstava da bude. To možemo da pripišemo samo Seleniću, a ne nama i predstavi. Sve dalje što se dešava, nagrade, može da se pripiše reditelju i glumcima”, rekao je Rakočević.
Prema njegovim rečima, važno je što je u predstavi sve posmatrano kroz perspektivu porodice, “gde se pojave stvari koje su nama bitne i koje nas podsete na svakog od nas, kad smo bili mali, kako smo razgovarali sa roditeljima”.
„To je porodična drama kroz koju prolaze raznorazne teme koje su izuzetno bitne. To je urađeno na stvarno precizan, dobar način. Ima oslobađajuću notu. Ljudi dožive katarzu kad pogledaju ovu predstavu. To je suština pozorišta”, naveo je glumac.
Rakočevič je priznao da je sve u životu radio “sa ogromnim umetničkim egom”, smatrajući da je to “krucijalno i da će da promeni svet”.
„Naravno to nije uvek bilo tako. Nije se to uvek desilo”, priznao je glumac.
Rakočević je rekao da ima osećaj da ljudi imaju potrebu za sadržajima kakvi su predstava “Očevi i oci” i film “Za danas toliko”.
Prema njegovim rečima, reditelju Marku Đorđeviču su na Fakultetu dramskih umentosti rekli da je kod njegovog filma ne moraju da objašnjavaju rediteljske postupke, jer je sve jasno.
„Ljudi imaju potrebu za jednostavnošću i emocijom. Sve dolazi na pravo mesto. Mislim da u ovom pravcu treba da idu stvari, da tek sad počelo, zato što smo videli da moćemo i sa ovom predstavom i filmom”, rekao je Rakočević.
Prema njegovim rečima, „Za danas toliko” je pogledalo preko 70.000 ljudi bez ikakve reklame i „izašli su srećni, presrećni”.