DUŽI vremenski period smo izloženi pojedinačnim i grupnim pritiscima pojedinaca na rad naše škole, koji su u poslednjoj nastavnoj nedelji dostigli vrhunac, koji nas je doveo na ivicu profesionalnog o(p)stanka, narušavajući nam ugled, lično dostojanstvo i zdravlje – navodi se u zajedničkom saopštenju kolektiva, Saveta roditelja i Školskog odbora OŠ “Branko Radičević” u Boljevcima.
Foto: OŠ “Branko Radičević”
U obimnom dopisu, iz kojeg prenosimo najvažnije akcente, navodi se da su zajednički trud i zalaganje da učenici dobiju kvalitetno obrazovanje i usvoje pozitivne vrednosti osporeni nizom napada u školi, na ulici i u lokalnoj sredini, na društvenim mrežama i u medijima, uz ugrožavanje bezbednosti, privatnog života i pritiske na članove njihovih porodica.
Kolektiv, Savet i Odbor u otvorenom pismu ne pominju ni đake ni roditelje kao aktere napada na njih, ali je očigledno da pokušavaju da skrenu pažnju zajednice na ogromne probleme koje imaju.
– Dobijamo pretnje praćenjem, prebijanjem ili napadom na članove porodice. Nekoliko puta smo bili u situaciji da se u policijskoj pratnji vraćamo kući. U takvim ponižavajućim okolnostima ne želimo da radimo, jer nisu dostojne nijednog čoveka – kažu potpisnici. – Stalnom potcenjivanju i omalovažavanju su izloženi naše tetkice i domari, iako nam je broj radnika smanjen. Anonimne prijave na platformi „Čuvam te”, pretnje ili slanje inspekcija postali su svakodnevica. Inspekcija bi svaki put utvrdila isto, da smo radili po propisima, odgovorno, savesno i temeljno. Usledili su i sudski procesi, kojih danas ima oko dvanaest.
GDE JE ODGOVORNOST RODITELjA
DOBIJAMO savete da oteramo dete u ćošak, povučemo ga za uvo ili izbacimo sa časa – navode prosvetari. – Ta davna praksa, za koju ne možemo da tvrdimo da je primer dobre pedagogije, danas se smatra težom povredom radne obaveze. Škola jeste vaspitno-obrazovna ustanova, ali, primarna porodica ponekad zaboravlja na svoje obaveze, a to je usađivanje pozitivnih moralnih vrednosti kod dece i mladih, očekujući da to isključivo učini škola.
U javnom obraćanju, školski kolektiv navodi da su tražeći pomoć od nadležnih, dobili savet da se “nekako snađu”, što ih vraća u osećanje nesigurnosti i odsustva profesionalne zaštite.
– Kada se nad nama počini krivično delo, ne postoji pravna zaštita struke, dobijamo savet da kao pojedinci prijavimo policiji i podnesemo privatnu tužbu, iako se to desilo na radnom mestu. U takvim okolnostima osećamo se bespomoćno, prepušteni sami sebi – napisali su.