DOKUMENTARNI film “Pedeset sentimentalnih”, scenariste i režisera Miloša Marjanovića, vodi nas kroz plodonosnu i bogatu karijeru kantautora Srđana Marjanovića, koji pola veka trajanja na muzičkoj sceni obeležava i istoimenim audio izdanjem.
U petak, 28. juna, od 20.00, na RTS 2, kroz video-snimke arhiva RTS, obilje muzike i brojne izjave sagovornika i savremenika, ispratićemo nesvakidašnju, zanimljivu, uzbudljivu – ličnu i profesionalnu priču o legendarnom kantautoru, jednom od najznačajnijih na ovim prostorima. O detinjstvu, mladosti i prvim novobeogradskim igrankama, muzičkim festivalima i jugoslovenskoj rok sceni, u dokumentarnom filmu govore Srđanovi prijatelji, renomirani rok kritičari, novinari i publicisti, kolege muzičari, ali i sam Marjanović.
– Trudili smo se da ne bude previše priče, ali i da ne izostavimo najvažnije događaje. Ovo nije samo film o mom životu. Sarađivao sam sa gotovo svim muzičarima iz one stare velike zemlje, koju još uvek volim. Mnogi ljudi iz tog vremena, koji čine istoriju jugoslovenskog rokenrola su u filmu. Ima puno nota, ali nijedna cela pesma, da ne bismo potrošili previše vremena. Priča je zanimljiva i pred kraj vrlo emotivna. Neki će možda pustiti i suzu, ali takva je to muzika, kao i sam naslov filma – kaže za “TV novosti” Srđan Marjanović.
Kantautorskim radom Marjanović se bavi od daleke 1973. godine, kada je pobedom na Subotičkom festivalu skrenuo pažnju na sebe. Odsvirao je i otpevao veliki broj hitova: “Tražim”, “Moja mala”, “Idi”, “Mi smo jedno drugom govorili vi”, “Nije ti se htelo”, “Ne veruj nikome”, “Bebo ne plači”…
Interesantan je podatak da mu je na prvom albumu muzička pratnja bila legendarna JU Grupa. Kao muzičar je godinama “krstario” bivšom Jugoslaviom i Evropom, sa svojim bendom “Puma”, a gostovao je nekoliko puta i u nekadašnjem SSSR-u. Zahvaljujući njemu “Ekatarina Velika”, “Kerber”, “Poslednja igra Leptira” i druge naše grupe objavile su svoje prve albume za RTV Ljubljanu. Za 72 godine života dobio je mnogih nagrada, studirao je i žurnalistiku, radio kao novinar za poznate časopise, te objavio četiri veoma uspešna romana.
– Godine zaista ne brojim. Živim isto kao sa dvadeset, još imam taj adrenalin. Brine me to što više nemam puno vremena, a toliko toga mi se i dalje mota po glavi. Dobro je što ništa ne moram. Sad više ne “štedim”, samo “trošim”. Dosta sam se “suzdržavao”! Sad treba da imam najbolje cipele, najbolji kaput, najbolji auto i gitaru, zato što je u mom peščanom satu verovatno ostalo premalo peska. Želim da mi svaki dan donosi radost – zaključuje Marjanović.
Preporučujemo