NIJE bezbedno menjati kapetana tokom oluje. Ovim rečima je neimenovani visoki zvaničnik NATO lane odgovorio na šuškanja o još jednom produžavanju mandata generalnom sekretaru Severnoatlantskog saveza Jensu Stoltenbergu.
Foto: Predrag MItic
Šef saveza, formiranog posle završetka Drugog svetskog rata, koji je na visoku poziciju postavljen 2014. godine, u oktobru će kormilo Alijanse posle dugo odlaganja prepustiti novom kolegi. No, samo par meseci pre nego što će napustiti fotelju i u trenutku dok na istoku bruje dva velika sukoba, Stoltenberg je pojačao retoriku i, čak, zazveckao nukleranim oružjem. Izjavom da NATO vodi pregovore o iznošenju više nuklearnih projektila iz skladišta i njihovim stavljanjem u stanje pripravnosti “usled rastućih pretnji iz Rusije i Kine”, Stoltenberg je uzburkao strasti na svetskoj političkoj sceni. Samo dan kasnije, obrušio se na Peking, poručivši da Kina treba da plati cenu zbog podrške Rusiji u ratu sa Ukrajinom. I to, nakon što je prošle nedelje najavio da će NATO preuzeti veću ulogu u koordinaciji snabdevanja Ukrajine oružjem, “pomažući joj tako u odbrani od ruskih napada”.
– Možda ovo zvuči kao paradoks, ali put do mira vodi kroz slanje više oružja Kijevu – naveo je šef NATO. Stoltenberg se ovde nije zaustavio, pa je pažnju posle Pekinga usmerio na Moskvu, kritikujući odlazak ruskog predsednika Vladimira Putina u Severnu Koreju, gde se sastao sa kolegom Kim Džong Unom. A dok je zapaljive poruke odlazećeg generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Kremlj ocenio kao još jednu eskalaciju tenzija, Peking je Stoltenberga posavetovao da “prestane da seje razdor i uradi nešto konkretno za političko rešenje krize”.
Mandat šefu NATO od 2014. je produžavan nekoliko puta, a naročito od početka rata u Ukrajini “zbog očuvanja kontinuiteta”, kako su obrazlagali zvaničnici. A dok se holandski premijer Mark Rute, viđen kao Stoltenbergov najizvesniji naslednik na čelu NATO, polako priprema za fotelju, ostaje da se vidi da li će stari kapetan stići do luke posle oluje