GOTOVO da nema kuće u našim krajevima u kojoj na zidovima ne visi bar neki “Vilerov” goblen, niti ima doma u kome neka od dama nije sa velikom strašću radila ovaj veoma zahtevan “sitan vez”. Tim goblenima i tim damama, ali i svima onima koji ih se sa nostalgijom sećaju, posvećena je izložba “Viler u Erdabovu”, koju je u Dalju organizovalo Udruženje “Đorđe Ocić”.
privatna arhiva
Predsednica ovog Udruženja Dejana Ocić, odabrala je 22 vezena dela, koja su izložena u “Olajnici”, izložbenom prostoru Doma Ocić u Dalju. Posebnost ove izložbe, predstavljaju portreti četiri ličnosti koje su svojevremeno stvarale te vezene radove.
Uz pesme koje je čitala Đurđica Kikanović i muziku Slavka Bubala, izložbu je, kratkim i poučnim predavanjem, otvorila Dušanka Marković, savetnik Muzeja grada Novog Sada:
– Svi znamo da je izrada goblena bila popularna od polovine 20. veka u našim krajevima. Znamo i da su ih izrađivale uglavnom žene, ali bilo je i muškaraca, koji su na taj način ispunjavali svoje slobodno vreme. Na izvestan način, gobleni su bili jedan od simbola “radničke klase” u bivšoj SFRJ, ali su ih radili i u građanskim porodicama kao i na selu.
Kikanovićeva je istakla da su u pogledu umetničke strane, međutim, gobleni, sve donedavno, smatrani za “kičeraj”:
privatna arhiva
– No, sve se menja, pa i stanovište o estetskoj i umetničkoj vrednosti goblena, o čemu svedoče brojne izložbe čija tema je ova vezilačka tehnika – naglasila je Dušanka Marković.
Ona je navela da slične izložbe već postoje u Etnografskom muzeju u Beogradu, Muzeju Krajine u Negotinu, Muzeju u Novom Kneževcu, tu je i izložba u Pančevu, a u pripremi je i izložba u Vrbasu.
Centar
ČLANOVI Udruženja “Đorđe Ocić” ukazuju da je književnik i filozof Đorđe Ocić ostavio za sobom mnoga dela o rodnom kraju, te je upravo njegov rodni dom i centar brojnih događaja koji nude sadržaje iz kulture.
Osim goblena, u “Olajnici” su izloženi i portreti četiri vezilje: Ljubice Stanković, Milenke Sitnić, Biljane Stokić i Milke Bubalo. Njima se pridružio i vezilac Sreto Sitnić, koji se opredeljivao za izradu vrlo zahtevnih vilerovskih motiva. Izložbu čine i dva rama za izradu goblena. Jedan je, za Ljubicu Stanković, napravio tadašnji vukovarski stolar Đuro Grečl, a drugi je sačinio Mitar Bubalo svojoj supruzi Milki.
Autorka izloženih portreta je Aleksandra Milić, dizajner i ilustrator iz Beograda, dugogodišnji prijatelj i saradnik Udruženja “Đorđe Ocić”, koja je rekla da su i njeno detinjstvo obeležili mnogobrojni i šarenoliki “Vilerovi” gobleni.
– Pamtim svoje detinje pokušaje da uz pomoć niti i platna stvaram slike poput moje bake – seća se Aleksandra Milić. – Danas, baveći se digitalnim slikarstvom, uočavam sličnost između onoga što sam tada nevešto isprobavala i onoga što danas s lakoćom i zadovoljstvom radim. Umnožavanjem piksela u različitim bojama dobijamo ono što zovemo digitalnom slikom po istom principu po kome su nekada, bod po bod, kreirani gobleni. Ovim portretima želela sam da na siboličan način povežem stvaralaštvo naših predaka sa današnjim kompjuterskim dobom.