Pred čitalačku publiku stigao je debitantski roman „Dosije glumac” Isidore Radonjić (35), novinarke, dramaturškinje, interpretatorke i autorke priloga i skečeva u okviru Naučno-obrazovnog programa RTS-a. Za sebe kaže da je sanjarka, buntovnica s razlogom, boemka, pankerka i kreativka. U njenom prvom romanu glavni lik je Marija Kantarevski, koja je u prošlosti bila žrtva silovanja. Kako nam je Isidora Radonjić ukratko ispričala, junakinja romana postala je posle toga asocijalna, anksiozna, zatvorena…
– Kada je odjeknula vest da je poznati glumac silovao koleginicu, njena prijateljica je angažuje da radi pi-ar na društvenim mrežama protiv silovatelja. Iako joj se vraćaju sećanja, odlučuje da se angažuje, jer želi konačno da se izbori i sa sopstvenom traumom, a i da pomogne žrtvama silovanja.
Prema rečima autorke, poslednjih nekoliko godina, ovakve teme su prisutne u medijima, ali niko im se nije dovoljno posvetio na način kako zaslužuju, nego samo kroz proizvoljne tekstove i klikbajt naslove. Zato je ona, navodi, kroz roman pokušala da prikaže pogled iz drugog ugla, kroz lik Marije, koja postavlja pitanje „Šta ako nije?”, kada svi upiru prstom i osuđuju, ali i „Šta ako jeste?“, kada potencijalnog silovatelja svi brane.
Upitana nudi li roman rešenja, s obzirom na to da smo svedoci da ne samo mediji već i društvene mreže sve dublje zadiru i utiču na naše živote i da li je moguće da se izađe iz tog vrtloga u koji smo upali, ona kaže da ne misli da je problem društvenih mreža zadiranje u nečiji život, jer uvek možemo da ograničimo korisnike da ne vide ono što delimo. Veći problem je, istakla je, plasman neistina, u koje mnogi veruju, a potom linč na osnovu izrečenih laži.
– Upravo, u romanu, rekonstruisala sam jedan stvarni događaj iz naših medija, koji pokazuje opasnosti takvih i sličnih obmana – kaže autorka.
Kako je rekla, tokom procesa pisanja najteže joj je bilo da razgovara sa žrtvama nasilja, ali i sa nepravedno optuženim, a potom da tu njihovu bol prenese na papir i oživi ga u srcu njene junakinje.
– Potom da pred nju postavim dilemu, na osnovu manjka dokaza ili laži, onda da u njoj probudim želju za istraživanjem, a da sve to izgleda kao lepa triler avantura za čitaoce – dodala je.
Na pitanje kome se, zapravo, roman obraća i da li nudi nadu da možemo da živimo u boljem, pravednijem i saosećajnijem društvu nego što je to slučaj danas, Isidora Radonjić kaže da nema romana, barem ne dobrog, koji ne nudi pouke, dodajući da se nada da je u tome uspela i da su prvi komentari čitalaca veoma pozitivni.
– Što se tiče verovanja u bolje sutra mislim da je to individualno. Ono što je do nas, do svakog pojedinca, jeste da se trudimo da budemo bolji, saosećajni, da imamo lepšu dušu, jer kako reče Dostojevski – lepota će spasiti svet – konstatuje naša sagovornica.
Glavna junakinja se na početku priče druži sa feministkinjama, dok na kraju prekida saradnju sa njima. Upitana da li je to otklon od takvog načina razmišljanja, autorka knjige odgovara:
– Naprotiv, Marija je feministkinja u srcu, želi da svi budu jednaki i ravnopravni, ali voli muškarce. U njenom srcu nema mržnje, već borbe za jednakost, dok su njene koleginice aktivistkinje za platu, pa koriste feminizam za obračune sa nepodobnim. Smatra da takav način borbe „pod plaštom feminizma” nanosi veliku štetu ženama.
Isidora Radonjić otkriva i da joj je ,,Atlantida” Borislava Pekića roman ispred svog vremena koji je iznova i iznova nadahnjuje.
– Kako ,,Atlantida” govori o mitskom, izgubljenom ostrvu gde je stanovala najplemenitija rasa ljudi, tako vidim danas kako se ubija sve što vredi u čoveku. Atlantiđanima je žudnja za moći bila strana sve dok nije nastao rat između ljudi i robota koji je doveo do potopa i opšte katastrofe – kaže ona.
Taj naizgled mitski, najkrvaviji građanski rat između mašina i ljudi odigrava se upravo sada pred našim očima, gde nažalost kroz zloupotrebu moći medija preživljavamo mentalno nasilje, ističe naša sagovornica i zaključuje:
– Osvešćavam kako mediji tako i ceo sistem teži da nas robotizuje, da nas otupi, da nas zarati, i uništi sve ljudsko u nama. Snaga i moć, baš kao i kod plemenitih Atlantiđana – leže u ljubavi i miru.