ČITAO sam Andrićevu “Na Drini ćupriju” pre mnogo godina.
Foto AP
Bile su rane devedesete i mora da sam nailazio na taj naslov i ime autora, u različitim izveštajima iz Bosne u to vreme. Bio sam đak u Zanzibaru kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, 1961, i žao mi je što moram to da kažem, ali tu vest nisam zapamtio. Mislim da nisam tada ni znao šta je Nobelova nagrada.
Uoči dolaska u Andrićgrad, kaže ovo u ekskluzivnom razgovoru, za “Novosti”, pisac Abdulrazak Gurna (1948) koji je 2021. dobio Nobelovu nagradu za književnost, “za beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i u sudbinu izbeglice u rascepu između kultura i kontinenata”. Gurni će 28. juna, na Vidovdan, biti uručena prestižna Velika nagrada Ivo Andrić za životno delo, koju dodeljuje Andrićev institut iz Višegrada.
Rođen je u Zanzibaru, koji je deo današnje Tanzanije. Sa 18 godina je napustio ostrvo, nakon svrgavanja arapske elite tokom Zanzibarske revolucije. Kao izbeglica je stigao u Englesku 1968. godine. Studije je započeo na Krajst Čerč Univerzitetu u Kenterberiju, a potom je prešao na Univerzitet u Kentu, gde je doktorirao 1982. godine. Od 1980. do 1983. godine Gurna je predavao na Bajero univerzitetu u Kanou, u Nigeriji, a potom je postao profesor engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu, gde je predavao do penzionisanja, 2017. godine. Sada je profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti.
Koliko poznajete Andrićevo delo i srpsku književnost?
– Svestan sam da je Andrić napisao veliki broj romana, priča, pesama i eseja. Imao sam sreću da pročitam dva njegova romana, pomenuti “Na Drini ćuprija” i njegov posthumno objavljeni roman “Omer-paša Latas”. Obe knjige zalaze u istoriju Bosne i Hercegovine i u tom pogledu su veoma prosvetljujuće.
Foto Promo
Foto Promo
Foto Promo
Foto Promo
Koji je značaj književnosti u današnjem svetu?
– Značaj književnosti je ostao nepromenjen. Pre svega, pričinjava nam zadovoljstvo. Radi se o suštinskom zadovoljstvu, ne o onom koje nam izmamljuje osmeh, stvara radost, već nas tera na razmišljanje i širi našu dušu, naše vidike. Ako ne osetimo ovakvu vrstu zadovoljstva prilikom čitanja neke knjige, prestanemo s čitanjem i sklonimo knjigu. S druge strane, iz književnosti učimo stvari koje nismo znali, iz perspektive koja nam nikada nije padala na pamet. Istovremeno nam govori i o stvarima koje su nam poznate, uverava nas da naše shvatanje sveta nije usamljeno, da i drugi dele naša osećanja. Drugim rečima, utvrđuje naša uverenja o čovečanstvu.
Foto Arhiva
Koje posledice kolonijalizma trpe narodi iz afričkih država?
– To je kompleksno pitanje. Evropski kolonijalizam u Africi imao je više vidova, a posledice su razne, i kroz istoriju i u savremenom dobu. Većina kolonijalnih aktivnosti u Africi bila je brutalna i separatistička sa predvidivim posledicama.
Njeno nasleđe se danas nastavlja u vidu komplikovanih građanskih društava koja su postkolonijalne nacije, kao i u vidu široko rasprostranjenog siromaštva koje često uzrokuje ratove i nerešive sukobe.
Foto D. Karadarević
Afrička značenja
DOK nije postao laureat Nobelove nagrade Gurnini romani nisu objavljivani van Velike Britanije. Članovi žirija Velike nagrade Ivo Andrić su naglasili da se Gurnin rad bavi i širim problemima naznačenim u postkolonijalnoj literaturi, kao i da njegovi romani istražuju namerno brisanje afričkih značenja, legendi i kulturnih perspektiva kao jednu od glavnih posledica evropskog kolonijalizma. Na srpski jezik prevedena su četiri Gurnina romana: “Napuštanje”, “Pored mora”, “Raj” i “Život posle života”, u izdanju “Čarobne knjige”.