PREDSEDNIKU Matice srpske prof. dr Draganu Staniću dodeljena je Povelja za humanost i nauku “Slava Srbinu – Prof. dr Božidar Bojović” koju mu je uručio dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore.

ПОВЕЉА ЗА ХУМАНОСТ И НАУКУ: Драгану Станићу признање Српског националног савета Црне Горе

Foto : DNK

– Opredelili smo se za prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, alijas Ivana Negrišorca, jednog od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca i intelektualaca, zbog velikih zasluga za srpsku kulturu i književnost. Celokupno njegovo, obimno i žanrovski raznovrsno delo u znaku je borbe za integralizam srpskog naroda i njegove kulture. To je pokazao kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u brojnim knjigama pesama, proze, eseja, drama i književno-teorijskih studija – rekao je Vuksanović.

U obrazloženju Komisije  navedeno je da  ono što Dragana Stanića prevashodno preporučuje za “Povelju za humanost i nauku dr Božidar Bojović – Slava Srbinu”  jeste  njegovo dubinsko tumačenje fenomena autošovinizma, koji je doživeo kulminaciju u našem vremenu, u Crnoj Gori.

– Jedinstven je primer Ivana Negrišorca u srpskoj književnosti, koji se latio čudesnog poduhvata da, najpre kao pesnik, u knjizi „Kamena čtenija”, a potom kao esejista, u knjigama „Istraga predaka” i „Njegoševski pokret otpora” (obe u izdanju Književne zadruge Srpskog narodnog vijeća) osvetli složenu genezu istorijskih okolnosti i etnoinženjeringa u Crnoj Gori, koji je nad srpskim narodom sprovodila antisrpska vlast, kako ona izvorno komunistička, tako i njeni naslednici neokomunisti.To je rezultiralo kolektivnom patologijom jednog dela današnjih Crnogoraca, koji militantnim poricanjem svog srpskog identiteta pokušavaju da izgrade nekakvu montenegrinsku samobitnost – naglešeno  je u obrazloženju Povelje.

Uprkos pronicljivim tumačenjima ovog fenomena Negrišorac na kraju svog obimnog i izuzetnog dela, „Istraga predaka”, u Napomeni, kaže da nije došao do valjanog odgovora na ovu zagonetku, jer:

„Ovakav oblik autošovinizma i autodestruktivnog poriva nekih Crnogoraca u odnosu na celinu naroda iz kojeg su potekli, ostaće velika, čak najveća zagonetka, ne samo za sadašnje vreme nego i za mnoga vremena koja će tek doći. Takav oblik poricanja sopstvenog porekla i sopstvenih predaka ostaće u svetskim okvirima kao jedan od najčudnijih i najneobičnijih fenomena, a sasvim sigurno će poznavaoce prilika zadugo nagoniti na književna, umetnička i naučna istraživanja”, navodi se u obrazloženju komisije Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore.