NAŠI istraživači sa Poljoprivrednog i Biološkog fakulteta, Instituta za multidisciplinarna istraživanja u saradnji sa Institutom za vinovu lozu i vino iz La Riohe u Španiji, trenutno rade na projektu pod naslovom “Genetička karakterizacija prokupca: novi resursi za održivu i klimatski otpornu srpsku vinsku industriju”.
Foto: S.Todić
Projekat traje narednih godinu i po dana i svakako će doprineti unapređenju našeg vinskog sektora, a posebno naših starih autohtonih sorti.
Prema rečima rukovodioca projekta prof. dr Slavice Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta, “prokupac” je naša veoma stara i najznačajnija autohtona sorta. Interesovanje za njeno gajenje i proizvodnju vina je iz godine u godinu sve veće. Najbrojniji čokoti su u Župi, Toplici i Šumadiji.
– Naša istraživanja predviđaju sekvenciranja genoma 10 “klonova” prokupca, što će dati uvid u njihovu genetičku strukturu i varijacije omogućujući buduću klonsku selekciju varijeteta najbolje adaptiranih na klimatske promene i sa potencijalno najboljim kvalitetom vina – objašnjava profesorka Todić. – Cilj nam je da ovim istraživanjima izdvojimo čokote koji će biti polazna osnova za prozvodnju serifikovanog klonskog sadnog materijala prokupca koji će biti dostupan svim zainteresovanim vinarijama.
Volnijev herbarijum
MINISTARSTVO poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u periodu 2020-2022. godine, finansiralo je projekat “Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka”, tokom koga je istražen deo naše prirodne i kulturne baštine koja se odnosi na stare čokote vinove loze u najznačajnijim srpskim vinogorjima. Posebno je značajan Volnijev herbarijum iz Sremskih Karlovaca, koji čuva više od 100 herbarizovanih primeraka sorti vinove loze, gajenih na Fruškoj gori u periodu 1812-1824. godine, a što predstavlja drugu takvu najstariju kolekciju u svetu. Pronađeno je devet potpuno nepoznatih i 49 genetičkih profila, koje verovatno oslikavaju deo naše vinske srednjovekovne istorije.
Učesnici projekta ističu da će klimatske promene, u narednim godinama, dovesti u pitanje gajenje brojnih internacionalnih sorti u vinskim regijama u kojima trenutno dominiraju. Kao jedno od rešenja vide istraživanja regionalnih sorti koje su bolje adaptirane na lokalne uslove.
– Neke od njih, koje su u prošlosti bile više rasprostranjene kod nas, još uvek se komercijalno gaje u manjem obimu, ali je neophodno poboljšati njihove osobine – kaže prof. dr Vera Rakonjac, sa Poljoprivrednog fakulteta. – Drugi pravac istraživanja su stari čokoti koji predstavljaju ostatke naše vinske istorije i preživeli su verovatno vekove bez bilo kakvih naših intervencija. Postoji mogućnost njihove revitalizacije i komercijalne proizvodnje.
Naučni savetnik sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Miroslav Nikolić kaže da prethodna istraživanja, publikovana u uglednom međunarodnom naučnom časopisu “Frontiers in Plant Science”, pokazuju da je “prokupac” zaista veoma stara sorta.
– Ono što je posebno zanimljivo je da je začinak krajinski, takođe naša autohtona sorta, potomak prokupca – kaže Nikolić. – U prethodnim istraživanjima nismo uspeli da otkrijemo roditelje, odnosno pedigre prokupca, pa je to, takođe, jedan od važnih ciljeva ovog projekta.
Dopisni član SANU prof. dr Željko Tomanović ističe da se uzorci starih čokota markiraju i po našim manastirima i crkvama koji čuvaju veoma stare loze, nepoznate starosti i nejasnog porekla, tako da se zaista očekuju zanimljivi rezultati.
– Veliki izazovi koje nose klimatske promene se mogu ublažiti primenom naučnih istraživanja i genomskih tehnologija – navodi profesor Tomanović. – Najznačajnije vinske zemlje u Evropi ulažu značajna sredstva u istraživanja i unapređenje vinskog sektora između ostalog i kroz revitalizaciju starih autohtonih sorti za koje se očekuje da mogu biti mnogo otpornije na promene klime od konvencionalnih široko gajenih sorti.
Projekat finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a realizuje ACDI/VOCA preko projekta “Velika mala privreda”.