GLASAN razgovor rumunsko-moldavskih hodočasnika u konaku svetogorskog Skita Svete Ane izaziva oštar protest zapadnih turista koji zahtevaju tišinu za odmor neophodan za sportske podvige po vrletima Atosa.
foto: Boris Subašić
Zapadnjaci manastire Svete Gore smatraju vrstom hotela-muzeja, a pravoslavnu monašku državu kao nacionalni park za kaluđere, egzotičnu vrstu pred izumiranjem. Jednog od takvih turista sreo sam lagano silazeći strmom padinom Atona, vrha svete planine. Francuz u sportskim helankama i drečavoj majici sa bretelama je trčao naviše.
– Zašto žurite, ovo je sveto mesto, svaki prizor je neponovljiv – čudio se reporter “Novosti”, koji već godinama pohodi Atos. – Zato sam i došao, da trčim na svetoj planini. Trčao sam na mnogim planinama, a ovo mi je prva sveta. Mada ne osećam razliku.
Posle samo četrdesetak minuta on se već vratio sa vrha, trčeći. Doviknuo je da je bilo lakše nego što je očekivao. Pomislio sam koliko se razlikuje od Rusa iz Moldavije koji su se u praskozorje uzverali do Atona, vrha Atosa, šibani ledenim vetrom.
Drhteći od zime netremice su posmatrali čudesno svitanje, upijajući nebesku svetlosnu liturgiju na planini koja se u pravoslavnom predanju naziva Drugi Tavor. Biblija kazuje da se na vrhu Tavora u Svetoj zemlji Hrist preobrazio u čisto svetlo pred apostolima, a pravoslavci veruju da se na Atonu može videti odbljesak tog svetla. To pravoslavno mistično viđenje Atona je nerazumljivo zapadnjaku koji je došao da pretrči svetu planinu.
foto: Boris Subašić
Sada su na početku podvižničkih staza ka Atonu postavljene velike table sa upozorenjem da je od 1. novembra tekuće do 31. aprila sledeće godine i u drugim periodima ako “državni organi” tako odluče, zabranjeno penjanje na vrh Atosa. Na mnogo opasnijim planinama nema takvih ograničenja, pa se mnogi pitaju u čemu je je smisao ukidanja iskušenja i njegovog savladavanja koje je simbol Svete Gore?
foto: Boris Subašić
Da li se dekretima desakralizuje prostor koji je Hrist poklonio Bogorodici da bude njen vrt? Da li će možda svetogorskim asketama biti zabranjen strogi post bez dozvole neke veganske komisije iz EU? Da li će u skladu su “dženderskim” zakonodavstvom žene koje se izjašnjavaju kao muškarci tražiti ulazak na Atos? U Evropi koja se odrekla temelja svoje civilizacije, sada je sve moguće.
foto: Boris Subašić
Sveta Gora deli sudbinu svetih mesta, koja su odvajkada meta ovozemaljskih osvajača. Oni okupacijom svetinja žele da dokažu da su pod zaštitom božanstva jačeg od protivničkog, ili da su same jače od Boga. Stari svetogorci promene na Atosu vide kao simbol napada na pravoslavlje, o čemu svedoči i otvoreno pismo koje je oktobra 2020. najvišem upravnom telu Svete Gore Atonske, sveštenoj opštini, uputio starac Gavrilo, starešina kelije Svetog Hristodula sa još 11 najuglednijih svetogorskih monaha. Oni su optužili carigradskog patrijarha Vartolomeja za davanje “autokefalnosti raskolnicima, nehirotonisanim, samoosvećenim, izopštenim, anatemisanim i izopštenim iz Ukrajine, crkveno opštenje sa njima i njihov pomen”.
foto: Boris Subašić
– Tužno je i istovremeno poražavajuće saznanje da se savremena Sveta Gora iz kolevke pravoslavlja i civilizacije, iz radionice koja je iznedrila velike podvižnike i posvećena prepodobna lica, mučenike i ispovednike naše pravoslavne vere, umnogome menja, krećući ka propasti, sinkretizmu, ekumenizmu, nemilosrdnom progonu slabih od strane jakih, tradicionalnih manastira koji se opiru onima koji ih guraju niz klizavu padinu.Danas vidimo Svetu Goru gotovo tuđu i neprepoznatljivu, saglasnu i poslušnu stranim i svetovnim poretcima, svagda antipravoslavnim, koji će na kraju da poseju među braćom neslogu – upozoravali su starac Gavrilo i ugledni svetogorci.
foto: Boris Subašić
To upozorenje je prošlo nezapaženo u vreme kada je svet bio opsednut pandemijom kovida zbog koje je Sveta Gora bila hermetički zatvorena za posete. Osim za ukrajinske raskolnike koje je patrijarh Vartolomej uveo u neke da “bogosluže” dajući im tako legitimitet. Tako je Vartolomej, koji nosi formalnu titulu vaseljenskog patrijarha, ali je samo poglavar pravoslavaca u Turskoj, sa sedištem u istanbulskoj četvrti Fanar, dolio ulje na vatru bratoubilačkog rata Ukrajinaca i Rusa, tokom koga je uz njegov blagoslov zabranjena kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva. Vartolomej je ove godine zahtevao od grčke policije da juriša na drevni svetogorski manastir Esfigmen i iz njega izbaci monahe-revnitelje koji ga ne priznaju kao “ekumenistu i izazivača razdora u pravoslavlju”. Fanarski patrijarh je prekršio i svetogorske zakone i međunarodne ugovore zahtevom da policija okupira Esfigmen tvrdeći da njegovi siromašni kaluđeri “obučavaju ruske komandose”.
foto: Boris Subašić
Te optužbe sugerišu da esfigmenci koji preživljavaju od milostinje i od bašte oko manastira kriju ruske “specnazovce” u lejama kupusa i luka, ali reporter “Novosti” ih nije pronašao ni tamo, ni u kršu Svetogorske pustinje gde su ih “otkrili” britanski “stručnjaci”. Oni su u krstovima na pustinjačkim kapelicama videli ruske špijunske antene, a tradicionalni svetogorci odgovaraju da krstovi jesu antene, ali prema Bogu, a da oni već duže od 1.000 godina na Atosu rade kao Božji agenti.
foto: Boris Subašić
Askete Svetogorske pustinje na krajnjem jugu Atosa, sada sve dublje u krš potiskuje izgradnji modernih kompleksa nalik turističkim gde ne žive ubogi bogotražitelji. To ipak nije najgori način narušavanja duha ovog prostora. Poklonici koji su upoznali Atos pre fanarskih promena ostaju bez reči kada shvate da je ukinuto bogosluženje u sabornoj crkvi Skita Svete Ane, jednog od najstarijih hramova na Atosu koji čuva mošti Bogorodičine majke Ane. U toj crkvi, središtu naselja monaških kelija razbacanih po liticama, vekovima su obavljana svakodnevna bogosluženja, a sada nema ni obavezne nedeljne liturgije. Monasi se mole u svojim kelijama, a liturgiju njih nekolicina služi nedeljom iza zatvorenih vrata grobljanske crkvice naslonjene na kosturnicu gde zemni ostaci kaluđera Svete Ane čekaju Sudnji dan. Monasi su nestali i iz konaka u kojima verski turisti sada galame do kasno u noć.
foto: Boris Subašić
Malobrojni preostali kaluđeri rade kao “svešteno-ugostitelji” za mase hodočasnika iz Rumunije i Moldavije, koji su od početka rata u Ukrajini postali najbrojniji posetioci Svete Gore. Sa njima je na Atos stigla i latinica, na novim putokazima i na krstovima koje rumunski poklonici postavljaju kraj starih uz velike svetinje što do sada nije radila nijedna pravoslavna nacija. Možda to ima neke veze s namerama fanarskog patrijarha da prizna moldavsku raskolničku crkvu. Stari svetogorski monasi tim turističkim grupama poslužuju hranu, ali ne drže molitvu na početku i kraju obeda, niti im čitaju žitija tokom jela, što je pravilo na Svetoj Gori. Bez sveštenomonaha koji određuju početak i kraj obeda, on se produžava po volji prisutnih, dok ne dozlogrde isposnički mršavom monahu – kuvaru Skita Svete Ane koji odlučno zavodi red. Muke sa buljucima hodočasnika ima i monah zadužen za prodavnicu suvenira, jer mora da dodiruje novac. Nekada je u Skitu Svete Ane postojala samo korpica u koju su kupci stavljali sumu koja je ogovarala cenama izloženih suvenira, a krađe je sprečavao natpis “Bog vas gleda”. Sada mu je neophodna i pomoć monaha.
Stare poklonike ove promene podsećaju na osmansko doba kada su fanarski patrijarsi sarađivali sa sultanima u razaranju nacionalnih pravoslavnih crkava, naročito slovenskih. Tada se govorilo da “fanarioti govore grčki, a misle turski”, a sada bi se moglo reći da govore grčki, a da misle “natovski”.
foto: Boris Subašić
SKIT KAO ZATVOR
SKIT Svete Ane od vremena pandemije okružuje visoka ograda sa šiljcima koja pre rata u Ukrajini nije postojala. Plato iza crkve tada je bio odmorište i utočište za okasnele poklonike sa vrha Atosa, uz spoljne zidove oltara svakoga jutra mogli su se videti usnuli hodočasnici koje monasi nisu budili dok se ne završi liturgija. Tada bi ih pozvali na kafu, da se rasane i spuste se na vreme u luku da se ukrcaju na brod, jedino prevozno sredstvo u ovom delu Atosa.
foto: Boris Subašić
Novi redosled na svetogorskim putokazima: prvo rumunski, pa engleski, grčki je tek treći a nepravilni ruski na kraju
SKINUTE SVE TABLE NA RUSKOM
NEKADA najbrojniji hodočasnici Svete Gore, Rusi i Ukrajinci,od početka rata su svedeni na nivo statističke greške. Veliki ruski manastir Pantelejmon je na udaru sankcija EU, a sa svetogorskih staza su skinuti čak i putokazi i upozorenja hodočasnicima da ne ostavljaju smeće na svetoj zemlji, ispisana na ruskom. Možda zbog toga sada nisu retkost gomile plastičnih boca i razbacanih konzervi, koje su ranije bile nezamislive.
Preporučujemo