BRZI ishod Trampovih pregovora sa Putinom u vezi sa Ukrajinom je moguć. Takva opasnost postoji i nadam se da se neće ostvariti jer bi to bilo nepoželjno i za Evropu i za Ukrajinu.
Foto Novosti
Ako je verovati “Zidojče cajtungu”, a zašto ne bismo, ovo je doslovce izjavio nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, komentarišući mogućnost uspostavljanja “blic mira” na istočnom frontu, o kojem je još u predizbornoj kampanji, a i po završetku izborne trke, samouvereno govorio novi stanar Bele kuće.
Nećemo se ovde baviti time koliko je realna Trampova mirotvoračka misija, jer će od 20. januara imati pune četiri godine da je sprovede (pod uslovom da ostane živ), već nam je tema demonska borba jednog uzdrmanog poretka protiv i same pomisli da oružje zaćuti. I nije nas na ovo pisanije inspirisao samo ambiciozni advokat iz Donje Saksonije, koji je svojevremeno službovao u Bundesveru, već takvih primera ima diljem posrnule Evrope, pa i ovde u Srbiji.
Osokoljen apsolutnim trijumfom nad neoliberalnim ektremistima ekscentrični plavi čuperak je već posle prvog gutljaja pobedničkog šampanjca izrazio spremnost da razgovara sa Vladimirom Putinom. Ispostavilo se da kuca na otvorena vrata, a ruski lider mu je u čestitki odao priznanje zbog hrabrosti.
I usred najave telefonskih impulsa nade za napaćeni ukrajinski narod i ceo svet, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer sastaju se da skuju plan kako bi odlazećeg Džozefa Bajdena ubedili da dozvoli Kijevu upotrebu raketa dugog dometa kojim bi mogao da građa teritorije i u dubini Rusije.
Ovakvo ponašanje je jasan signal da će krvožedna levica oličena u “vouk liberalizmu” pokušati da Trampu zagorča život i pre nego svoju ruku položi na Bibliju i zakune se pred Amerikancima, nespremna da prizna svoje velike greške najpre s one strane Atlantika. Jer, demokrate su svoju progresivnu brigu za radničku klasu zamenile tetošenjem rasnih manjina, imigranata, LGBP populacije… Državna moć se koristila za bespoštednu promociju pomenutih grupa, više se brinući za strance i razne degenerativne oblike dženderizma nego za proizvođače, ali i za nametanje nove ideologije, koja je, naročito u Evropi, upakovana u obračun sa njenim hrišćanskim nasleđem i vekovnim normama. Epilog je da su se čuveni “plavi okovratnici” ovoga puta okrenuli Trampu, i kao dokaz promašene politike demokrata – kandidat republikanaca je uspeo na svoju stranu da privuče znatno više afroameričkih i hispano glasača iz redova radništva, nego na izborima 2020. godine.
Foto AP
Naravno, kakva bi to neoliberalna internacionala bila, kada u Srbiji ne bismo imali egzemplare a la Pistorijus. Zaista je bilo zabavno gledati tu kuknjavu ovdašnjih globalista, abonenata Nacionalne zadužbine za demokratiju, olinjalih “otporaša”, neizlečenih dosovaca, raznih Šormaza i Obradovića zbog pobede Trampa i omalovažavanja njegovih poziva na mir. Ali, imamo, ipak, šampiona:
– Kada bi Tramp dao legitimitet toj liniji razgraničenja i ako uspe da ubedi Zelenskog i Putina da zaustave rat, evo nama rata na Balkanu – procenjuje Vuk Drašković, uz napomenu da je “veća podrška zločinu nad Ukrajinom u Srbiji nego u Rusiji”. Ne kaza, doduše, da li tako misli i njegova supruga koja od mrskog ruskog okupatora u NIS mesečno “bije” 6.000 evra.
Zgodno je na koncu se prisetiti i genijalnih sarajevskih nadrealista, koji u ovoj našoj otužnoj epohi ne bi imali šta da karikiraju, jer je stvarnost dovoljno karikaturalna. U jednom skeču, naime, Nele Karajlić u studiju usplahireno prekida redovni program:
– Sve vesti koje pristižu govore o velikoj i dramatičnoj opasnosti koja se nadvila nad našom zemljom – opasnosti od mira. Mir ozbiljno ugrožava harmonični rat koji se pripremao 20 godina. Neodgovorni ljudi obustavljaju paljbu i tako plaše stanovništvo mirnim stanjem, što bi za neke bilo ravno katastrofi. Ove ljude rukovodi razum, a ne srce. Svet i Evropa neće mirno gledati na izbijanje mira.
Preporučujemo
