ZA dvanaest minuta Ivan Staničkov (48) iz Paraćina čak 217 puta je podigao iznad glave rusko zvono teško 24 kilograma.
Foto: Privatna arhiva
To je girja, poseban sportski rekvizit koji se koristi u girevoj sportu, a ovaj broj ponavljanja doneo mu je šampionsku titulu i zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u ovoj malo poznatoj disciplini.
Girevoj je ruski nacionalni sport koji je na istoku aktuelan vekovima. Šezdesetih godina prošlog veka vratio se “na velika vrata” u ostatak sveta, a poslednje svetsko prvenstvo održano je u Grčkoj, na Krfu, od 10. do 14. oktobra. Staničkov je bio jedini takmičar iz Srbije u konkurenciji 30 država.
Takmičio se u disciplini military snatch u kategoriji veterana od 45 do 49 godina. Svetski šampion objašnjava, za “Novosti”, da je poenta što više puta podići girju za određeni vremenski period. Girjama u Rusiji, inače, najviše vežbaju vojnici, pa otud i naziv discipline.
– Broj ponavljanja određuje pobednika pri istoj težini kugle, a za moju kategoriju ona je bila teška 24 kilograma. Za odlazak na Krf intenzivno sam vežbao dva i po meseca. Takmičim se već desetak godina kao entuzijasta, sopstvenim sredstvima i uz moralnu i finansijsku podršku prijatelja, budući da u Srbiji ne postoji savez za ovaj sport – ističe Staničkov.
Bez obzira na mali broj udruženja i ljubitelja girevoja u Srbiji, postoji nekoliko dizača iz Beograda i Vojvodine koji su osvajali nagrade na takmičenjima. Staničkov je praktično jedini od Beograda do Niša koji se takmiči, zahvaljujući pre svega svojoj energiji i sklonosti ka “teškim” sportovima. Iako nije takmičar profesionalac, on je profesor fizičkog vaspitanja u dve škole u paraćinskoj opštini. Diplomirao je na DIF u Beogradu i već 20 godina srednjoškolce i osnovce uči kako da vežbaju i čuvaju zdravlje.
Porodica najveća podrška
GIRJA je kugla napravljena od gvožđa, sa ručkom i zaravnjenim dnom, a pri njenom podizanju mora da se poznaje tehnika. U suprotnom, moguće su povrede. U zavisnosti od discipline, koriste se jedna ili dve girje, a Staničkov se takmiči sa jednom, uz zamenu ruke. Iako ima dve prostorije u podrumu za vežbu, kaže da ipak najviše trenira u dvorištu. Vežba najmanje tri puta nedeljno, uz dizanje tegova, trčanje… Najveća podrška su mu supruga, sin i ćerka.
On lično, trenirao je od detinjstva mnoge sportove – od stonog tenisa, preko košarke, do engleskog ragbija u Beogradu. Imao je status igrača saveznog ranga. Kad se sa studija vratio u Paraćin, najviše se bavio borilačkim sportovima. Potom se “našao” u kros fitu. Posle sedam-osam godina, prvi put se susreo sa ruskim zvonom. Odmah se zainteresovao, kupio takmičarske girje, otišao na seminar…. Tako je sve počelo.
– Rusko zvono kao rekvizit za trening koristi se u više sportova za sticanje snage i kondicije. Uglavnom ga koriste rvači, džudisti, MMA borci, oni koji obaraju ruke, koristi se u policiji i vojsci. U Rusiji girje dižu svi, od sedam do 77 godina. Generalno, ovaj sport je izuzetno naporan. Žuljevi na rukama ne mogu se izbeći, a dešavaju se čak i otvorene rane – priča Staničkov.
Trčao Beogradske maratone
SEM dizanja girja, Staničkov je istrčao i dva Beogradska maratona (42 kilometra) i tri polumaratona. Pre dve godine trčao je u sopstvenoj režiji, u čast Vidovdana, 50 kilometara po selima u okolini Paraćina. Maršrutu je okončao na trgu u Ćupriji.
Pre svetskog prvenstva u Grčkoj, učestvovao je na Balkanskom prvenstvu u Pećincima, a u Mađarskoj je lane osvojio drugo mesto. Praktično je na svim takmičenjima na kojima je nastupio osvajao medalje u različitim girevoj disciplinama. Najbolji na svetu u ovom sportu su Rusi, ali oni na Krfu nisu učestvovali. U Srbiji, centri girevoj sport su Beograd, Novi Sad i Pećinci.