POMOZIMO MALENOM MATEU (3) DA NAČINI PRVI KORAK: Dečak ima cerebralnu paralizu, a za operaciju koja bi pomogla da prohoda treba 130.000 evra

U TOPLINI doma u Starom Žedniku kod Subotice živi Mateo Poljaković (3), okružen ljubavlju roditelja i starije braće.

 Želeo bi da im potrči u zagrljaj, pruži rukicu i pođe sa njima u šetnju, ali teška bolest, cerebralna paraliza, to mu ne dozvoljava. Ali ni on, ni njegova skromna porodica ne gube nadu, žive u želji da on što pre ode na operaciju u neku od stranih klinika. Za to im je, međutim, potrebno, 130.000 evra.

Petočlanoj porodicu, koja živi od jedne plate, to je ogromna, nedostižna svota.

– Mateo se rodio pre vremena, u 28. nedelji. Bio je težak oko kilogram i dug 37 centimetara. Posle obaveznog boravka u inkubatoru, sa šest nedelja smo došli kući bez ikakvih problema pri otpustu. Znali smo da kod prevremeno rođenih beba sve ide mnogo sporije, ali on nikako nije mogao da pomera ruke i noge – seća se majka Kristina. – Lekari su nas ubeđivali da je sve u redu, da će prohodati, ali mi smo ipak krenuli na analize. Sa dve godine je urađena magnetna rezonanca koja je pokazala oštećenje leve strane, ali nam je neurolog opet rekla da je sve u redu, da ne moramo toliko da se brinemo. Kada ga je, međutim, pregledao fizijatar i uzeo analize koje smo radili, bilo je jasno da nešto ozbiljno nije u redu.

Posle specijalističkog pregleda prošle godine Mateu je ustanovljena cerebralna paraliza i niz mešovitih razvojnih poremećaja.

Foto: J. Lemajić

– Odmah su mu prepisane intenzivne terapije i vežbe, a mi smo svu svoju snagu usmerili ka njemu – nastavlja hrabra majka. – I Mateo se bori, tako mali, a kao da zna da mora. Vežbe nisu nimalo lake, sigurno su i bolne, ali on se samo nasmeje i gleda nas svojim toplim okicama. Pokušava da puzi, i to vojnički, jako se trudi i tako i nas pokreće i daje nam snagu. Ponekad se pridigne uz nameštaj, ali nesigurno, ne može da se održi i mora neko stalno da bude uz njega.

Porodica sada pokušava da nađe način da Mateo stane na svoje nogice.

– Preporučili su nam SDR operacije koje se rade u SAD ili Turskoj. One moraju da se urade dok dete ne napuni pet godina.Sada raste i mišići mu se skupljaju. Posle operacije postoji mogućnost da prohoda, ali to nije kraj, jer će mu vežbe i fizikalne terapije biti potrebne sve dok raste. Može da se uključi botoks, vrsta injekcije koju bi mogao sada da dobije. To nije dugoročno, nego na šest meseci, ali jedna košta 1.000 evra – objašnjava Kristina.

U Mateovu borbu smo se i sami uverili. Njegova lepota i umiljatost tope i najtvrđa srca. Ne uspeva da se popne majci u krilo, ali pad ne shvata kao neuspeh, već kao igru i uporno nastavlja dalje. Smejući se. Očitava nam važnu životnu lekciju o neodustajanju i neprihvatanju poraza.

– Zaista je divno dete, ali uvek mora da bude pod nadzorom. Zato ne mogu da ga upišem u vrtić i nastavim da radim, pa sada živimo samo od muževljeve plate. To nije lako ni kada je sve u redu a kamoli kada imate bolesno dete koje je često kod lekara i na terapijama – kaže Kristina.