POSLE 14 godina izdavačka kuća “Paideia” završila je i juče na Sajmu, u sali “Borislav Pekić” predstavila je zamašan poduhvat – sabrana dela velikog ruskog pisca Konstantina Leontjeva (1831-1891). Na više od 2.600 strana pred čitaocima su romani “Podlitke”, “U zavičaju”, “Drugi brak”, “Odisej Polihroniades”, “Egipatski golub”, kao i niz pripovedaka, dela koja sa malim izuzecima nisu ranije prevođena na srpski jezik.
Foto I. Marinković
O stvaralaštvu i liku pisca govorili su izdavač Petar Živadinović, Duško Paunković koji je sa bratom Zorislavom preveo ovo četvoroknjižje i Olivera Dragišić, istoričar.
Na zanimljiv životni put Leontjeva podsetio je Duško Paunković. Rođen u porodici siromašnog zemljoposednika Leontjev je završio studije medicine, a kao pisac je na početku imao podršku Turgenjeva, sa kojim se kasnije razišao. Kao lekar je dobrovoljno otišao na krimsko ratište, a kasnije se okrenuo diplomatskoj karijeri, koja je bila vezana za grčke i slovenske oblasti tadašnjeg Turskog carstva. Mesec dana krajem 1867. bio je i u Beogradu. Na samom početku karijere izazvao je međunarodni incident kada je bičem udario francuskog konzula zbog uvredljive izjave o Rusiji, ali ga to nije omelo da napreduje u službi. Kada se razboleo, oporavljao se na Svetoj Gori, a pred kraj života se tajno zamonašio. Svojevrstan pesnički ideal našao je na Balkanu, pošto je odbacivao uniformnost zapadne civilizacije, tu je otkrio poeziju stvarnosti i balkanskoj tematici posvetio ciklus romana i pripovetku.
Kako je uočio Zorislav Paunković, Leontjev dotiče skoro sve probleme kojima se bavi ruski realizam 19. veka, ali se o njima bavi diskretnije nego drugi i po pravilu, ima originalna rešenja. Njegova proza je izuzetno psihološka, a posebnu pažnju privlače njegove junakinje – ni svetice ni grešnice, već žene od krvi i mesa koje bez velikih drama prekoračuju granice koje je 19. vek nametnuo ženskom ponašanju.
– Lepota je za ovog pisca najvažnija, ona opravdava sve, pogotovo ženska lepota – rekla je Olivera Dragišić.