RUSKA književnost je bez premca u svetu. Poezija pogotovo. Tokom većeg dela života sanjam da se desi ono divno čudo koje je pesnik Josif Brodski priželjkivao – da se donese zakon po kom će se knjige vrhunske poezije dostavljati ljudima na celoj planeti kao hleb i mleko.
Radojica Nešović/Boris Pasternak, Sergej Jesenjin, Aleksandar Puškin, Foto B. Puzović, Vikipedija
Da neko, ako već nije on, dokaže njihovo lekovito svojstvo, pa da se jedan takav zakon stvarno izglasa, jer, šta je poezija u svojoj suštini, ako nije čudo.
Ovo nadahnuto kaže Radojica Nešović (63), iz Uba, kog stručnjaci ubrajaju među najbolje prevodioce ruske poezije i proze na srpski jezik! Profesor je ruskog jezika i književnosti, zaposlen u Gradskoj biblioteci “Božidar Knežević” u Ubu. Sa ruskog na srpski jezik prepevao je na desetine hiljada stihova najznačajnijih ruskih pisaca.
– Ne znam koliko mi je bilo godina, ali uzbuđenje kad bih preko radija, u tonskoj najavi nekakve emisije, začuo gromovito “Provedite, provedite men k nemu,/ hoču videt togo čeloveka” i danas pamtim – priseća se Nešović.
– Upravo tih desetak sekundi iz najave, smatram tajnom pozivnicom u ono čime se, evo već četvrt veka, intenzivno bavim. Koliko je samo snage, naboja, tajnovitosti za moje uši i mladalačku dušu bilo u tom glasu!
Zanesen, jedva čekajući da to opet čujem, pitao sam se ko li je taj čovek? Do koga to želi da stigne? Ni na Slavistici, potom, dok sam studirao ruski jezik, nisam se potrudio to saznati. Tek pošto zaronih u divnu baštu Jesenjinove poezije otkrio sam da se onih desetak sekundi kriju baš u njegovoj dramskoj poemi “Pugačov”.
Foto B. Puzović, Vikipedija
Veli Nešović da je možda baš tada dokučio razliku između prevoda i prepeva. Možda je, kaže, kao plod ozbiljnijeg bavljenja veličanstvenom poezijom Jesenjinovom nastala njegova još neobjavljena “Antologija Jesenjin”…
– Prevodilaštvo je tako, iz hobija, preraslo u moju večitu i veliku strast – kaže naš sagovornik.
– U svojim folderima čuvam ko zna koliko stotina hiljada prepevanih stihova. Imam dosta objavljenih knjiga prevoda, izbora poezije Puškina, Jesenjina, Bloka, Pasternaka, Brodskog, Majakovskog, Mandeljštama, Cvetajeve, većina u izdanju “Akademske knjige” iz Novog Sada. Ali onog što nije ugledalo svetlost dana nekoliko je puta više. Prebirao sam lire i mnogih drugih ruskih pesnika, pravio svoje lirske krugove, pa objavio knjigu “Od Puškina do Brodskog – malu antologiju ruskog pesništva”, u koju se sabralo 145 pesnika – njih 111 sa po jednom, ostali sa po dve pesme, a koja je samo delić jedne obimnije, od oko 2.000 strana pesama 200 ruskih pesnika!
Izdvaja Nešović naročito Brodskog, čijom je poezijom opčinjen i koji je za njega, kako je to rekao pesnik i akademik Milovan Danojlić, mitološko biće! Da je sreće, veli, da izdavači budu zainteresovani, na srpskom čitalačkom nebu u punom bi sjaju zasjala zvezda veličanstvene poezije Brodskog sa skoro 1.000 stranica. Za štampu je spremio obimne izbore iz pesništva Tarkovskog, Martinova i Hodaseviča.
– Rusi i Srbi, dva bratska naroda, u krvnom su, jezičkom i duhovnom srodstvu – kaže Nešović.
– Pratiti istoriju njihovih kulturnih i duhovnih veza značilo bi zaroniti u daleku istoriju. Samo tradicija zajedničke im pravoslavne duhovnosti traje više od milenijuma. Pravoslavlje i svetosavlje srce su i duša Srpstva. Sveti Sava sa ruskim monasima, iz svog roda, koji se tada zvao rasijanski, krenuo je na Svetu Goru da postavi temelje državne i svetovne, kulturne i duhovne, da vaspostavi duhovnu vertikalu i uspostavi vezu s nebeskom Srbijom. A otac njegov, Stefan Nemanja, Sveti Simeon Mirotočivi koji mu je zaveštao zemlju i krv, grobove i kosti, nebo i zvezde, jezik i crkve, državu i vlast, pisma, knjige, pesmu, svirku i imena srpska, pomažući ruske manastire oko Hilandara, usmeravao je duhovne oči svoga roda put Novgoroda…
Prohujali su vekovi, kaže Radojica, kao vihorovi protutnjali ratovi, a ropstva, turska i mongolska, neznabožačka i varvarska, čak i evropska pustošenja, stradanja i golgote, zajednički su istorijski imenitelj za Ruse i Srbe.
Skromno za sebe kaže da živi i radi u varošici koja je izvan velikih kulturnih centara i čija je zanimljivost i posebnost vezana za neka veoma zvučna imena poput jednog od najvećih srpskih filozofa Branislava Petronijevića i filozofa, istoričara, prevodioca Božidara Kneževića…
– Tihovanje, samoću i slobodu oni su odavde u svet poneli, a ja delić toga možda ovde našao – kaže Nešović. – Neko je rekao da su prevodioci izbeglice u jeziku. Oni tamo traže hleba i jezika. U mom slučaju, taj hleb je vino života!
I zbirke se krčkaju
– PIŠEM poeziju – kaže Nešović. – Ali, što zbog toga jer sam svoj najžešći kritičar, što zbog vrhunske literature kojom sam ophrvan, moje se zbirke krčkaju na tihoj vatri. No, nikad se ne zna kad će pokipeti. Imam jednu objavljenu zbirku poezije i nekoliko koje se krčkaju…
Neponovljivi Nabokov
– PRIPREMIO sam knjigu o Nabokovu, jednom od najvećih svetskih pisaca, neponovljivom stilisti, jedinom književniku koji je svojim delima proširio horizonte i maternjeg ruskog, i engleskog jezika – kaže Nešović. – Nabokova mnogi smatraju proznim piscem, nesvesni da celokupno njegovo delo izvire upravo iz poezije, zanemarujući činjenicu da se i on sam celog života trudio da pokaže kako je prevashodno pesnik.